SEĆANJE

Pao je sneg u našem rodnom kraju
setim se tebe moja draga drugarice
kad se vraćasmo zadihani iz škole
i sad vidim tvoje lepo rumeno lice

I glasić tvoj još mi negde u glavi
i kapa šarena sa nekim lopticama
setim se srećnog detinjstva našeg
i radosti u našim dečijim okicama

Stojim na bregu gde smo se sankali
osećam kako mi pahulje oči zatvaraju
dok sanke niz brdo u mislima ludo jure
pomislim da tu si, al’ osećaji me varaju

Sećam se tvojih pogleda kao sad
nešto je u njima bilo meni drago i milo
nešto meni čudno i neobjašnjivo
samo je srce sve znalo i u sebi krilo

Gde li si sada, gde li te je život odneo
tako bih voleo da si ovde sada
da se vratimo u dane detinjstva našeg
da opet gledam tvoje lepe oči kao nekada

Na kojoj si sada strani sveta
gde li ti sunce sviće na istoku ili zapadu
da li je sada sreća drugarica tvoja
ko li te sada ljubi tako lepu i mladu

Da li si još onako nasmejana lepa i mila
čije li rame sada krasi lepota tvoja...
pogled mi negde na grudima završava
seta polako prekriva sećanja moja

Prolaziće vreme neumitno za oboje
starićemo kao dva broda što u luku plove
sećaću se uvek da si mi bila mila i draga
tada nisam znao da se to ljubav zove

TI SI MOJ SAN

Volim te ludo moje
tebe jedino i volim moja ludice
volim sve tvoje vrline i mane
i sve tvoje male i velike bubice

Volim tvoje vesele oči
pogled tvoj topao i mio
samo si ti u mislima mojim
ma gde otišao i ma gde bio

Volim tvoj osmeh mio
volim kad me ljubiš anđele moj
tim usnama nežnim i zanosnim
a pljubcima nezna se broj

Ti si moja srna plašljiva
što se u mom zagrljaju skrivaš
uvlačiš se nečujno u srce moje
i njegove tajne otkrivaš

Volim te i kad si ljuta
volim te i kad si blaga
i kad si brza i kad si spora
u svakom stanju ti si mi draga

Ti si moje Sunce
moj najlepši sunčani dan
moje nebo i zvezde sve
ti si moja ljubav, ti si moj san

ŠALJEM TI LJUBAV

Evo šaljem ti muziku moga srca
da se oko tebe nevidljiva obavije
da ti duša od radosti zaigra
da ti prenese šta moje srce krije

Da te obavije ljubavlju mojo
da osetiš koliko za tobom patim
koliko mi nedostaje blizina tvoja
koliko želim da se vratim

Evo u mislima valcer igramo
srca nam i duše ljubavi pune
tvoje lice uz moje srećom zrače
dok nam sviraju nevidljive strune

Neka u tebi probudi sva čula
da tvoje misli do mene stignu
da mi tvoje nežne poljubce donesu
da me iz ovog ponora dignu

Mogao bi beskrajno svirati
da ne porestajem ljubav ti slati
muzikom duše da te grlim i ljubim
da srce za tobom manje pati

Nadam se da će i ovo vreme proći
da te konačno čvrsto zagrlim
dok taj srećni dan ne osvane
znaj da te bljubim srcem svim

Sviram i u mislima te stvaram
žurim da ti pošaljrm što više nota
da u tvoju dušu ljubav prenesem
da ti kažem, volim te više od života

U NJENOM GRADU

Evo dolazim opet u njen lepi grad
u meni tihi nemir, srce mi mori
a sve u meni kao da mi govori
da moje srce voli je i sad

Promiču poznate ulice i zgrade
promiču mesta naših sastanaka
naših poljubaca i naših rastanaka
sve me podseća na te godine mlade

Nadam se da ću je negde ipak sresti
bar da ugledam njeno milo lice
da ću je bar negde na kafu odvesti

U najlepši kraj grada i ove ulice
u hladovinu poznatog kafića sesti
i opijen ljubavlju leteti poput ptice

Prolaze mi dani u ovom grad
nema je, kao da u ovde više ne dolazi
nemiri me obuzimaju a vreme prolazi
dani i sati kao da mi je kradu

Sve me podseća na onaj dan
kada je u dalek svet tužna pošla
a možda nazad nikad nije ni došla
a ja sam samo sanjao divan san

Opet će mi radost zameniti seta
opet će mi misli lutati ko zna gde
sećaću se uvek ovog tužnog leta

Sve je tako prazno kad nema nje
vuče me sve da odem na kraj sveta 

da mir pronađem, da zaboravim sve

PIŠI MI

Piši mi

Da te se željan u mislima nagledam
usne rumene da ti ljubim nežno i dugo
dok nam vrele obraze suza deli
volim te, volim moja tugo

Piši mi anđele moj

Sunčevim zracima pismo uveži
dodirni me vedrim osmehom tvojim
reči neka mi melem budu
pesma radosti na usnama mojim

Piši mi pisma duga

Da silna ljubav u njih ne može stati
da svako bude sve duže i duže
kad ga na usne naslonim
da me opije miris ruže

Piši mi

Da me noć zatekne čitajući
da te u mislima povedem u san
dok moja ruka obraz ti nežno miluje
u zagrljaju da dočekamo dan

Piši mi mila moja

Spakuj u reči kofere sreće
kad ih otvorim da me radost opije
tebe u mislima beskrajno da ljubim
suza neće da se sakrije

Piši mi anđele

Piši mi o sreći, o suzama tvojim
piši mi anđele nemoj me zaboraviti
dok mi tvoja pisma ljubavi stižu
znam da me nećeš ostaviti

MOJE SUZE

Moje su suze nevidljive
nadolaze kao bujica brzog potoka
guše me u sporim otkucajima srca
dok nevidljive naviru iz tužnog oka

Moje suze su tužna knjiga
iz koje se prosipaju misli i reči
i ranjena duša prosuta kao biseri beli
koju nema ko da leči

Jaruge su svuda po meni iskopane
dugim danima tuge, o moja rano
po licu, po duši, po mislima mojim
a srce umorno raskopano

Moje su suze kao prosjaci
gladni i žedni topline i čiste ljubavi
skuta toplog i nežnih reči
al nema nikog da ih izbavi

Ruke na čelu pogled skrivaju
skrivaju setu i tuge breme
dok nevidljive suze jarke kopaju
misli putuju kroz prošlo vreme

Moje su suze kao sećanja
sve ih je manje polako nestaju
u beznađu vremena gube se
a nade u meni ne prestaju

Dani su mi postali kao noć
sve su mi duži i nikad im kraja
u njima sunca nikada nema
kao u očima mojim, bez iskre i sjaja

Moje su suze nevidljive
zato u mojim očima tuga spava
pogled umoran i dalek kao da čeka
da se pojavi ona prava

VIDIM TE SVUDA

Vidim te svuda
na ulaznim vratima kako se raduješ
dok ruke širiš i u zagrljaj me zoveš
a onda mi pred očima polako nestaneš

Vidim te u šolji čaja
u ogledalu kako mi se iza ramena smešiš
rukom me nevidljivom dodiruješ
kao da me tešiš

Vidim te kao pticu
zajedno letimo, uz tebe i ja imam krila
na usnama ti osmeh kao nebo a u očima sunce
o kako si mi draga i mila

Vidim te na belim oblacima
čitam poruke sa njih što ih pišeš
žmurim i zagrljaju te držim
osećam toplinu tvoju, osećam kako dišeš

Vidim te u mislima
u snovima te zamišljam pored sebe
vidim te u suzama mojim
ljubavi moja ne mogu bez tebe

DODIRUJEM JE KROZ VREME

Dodirujem je kroz vreme, kroz sećanja
kroz oblake tamne i daleke, kroz uspomene
njen lik nesvesno prizivam u život moj
nedostaje mi ona i svaki deo topline njene 

U mislima plovim u beskraj, da je pronađem
žurim da je zagrlim onako u mislima žmureći
da dugo ostane u mom zagrljaju u miru i tišini
srce će joj preneti sve što sam joj hteo reći

I sad prođem pored stare klupe u parku
gde smo se sastajali i maštali snove naše sanjali
gde smo se jedno drugom na ljubav zaklinjali
voleli se i od tuđih pogleda sklanjali

 
Nedostaju mi naše šetnje i pogledi bez reči
kad samo srca između sebe razgovaraju tiho
i tajne poruke jedno drugom krišom šalju
pune ljubavi i radosti da ih ne čuje niko

Sve više mi nedostaje, svaki dan mi je sve duži
samoća me nečujno i polako osvaja sve više
postala je misao skojom noćim i skojom se budim
moja tajna i moja ljubav za kojom srce uzdiše

HOĆEŠ LI DA SASTAVIMO LJUBAV

Poželeo sam te dušom,da ostanem zauvek uz tebe
da kroz život zajedno putujemo da zajedno ostarimo
dok ka suncu i zvezdama kroz život hodimo
za ruke da se držimo i beskrajno volimo

Hoćeš li da razmenimo poklone naše
evo pokloniću ti srce svoje a ti meni pokloni tvoje
dok me greje toplina njegova da uvek mislim o tebi
da te ljubim život ceo, da ostanemo zauvek dvoje

Dva drveta zagrljena, dva korena umrežena
dva cveta rascvetala, slika neba i života
dva pogleda duše puna
d u njima samo ljubav sreća i lepota

Hoćeš li da razmenimo naša srca
našu ljubav da sastavimo pogledima
u zagrljaju da se sastavimo i u mislima plovimo 
gde samo ljubav živi u našim svetovima

Znam da si mi suđena, osećam to u sebi
osećam se tako bespomoćno pred tobom
plašim se nestaćeš a tek si zavirila u život moj
a nisam ti pokazao snove što nosim sa sobom 

Hoćeš li da postaneš kraljica moga neba
moje duše, beskrajnih zvezdanih staza i mojih snova
hoćeš li da sastavimo ljubav u jedno veliko srce
u Sunce iz koga ljubav zrači uvek i uvek iznova

Hoćeš li?

TI SI MI SVE

Ti imaš najnežnije ruke na svetu
na prstima leptiri odmaraju krila
a tako strasno i nežno znaju da zagrle
da ih poželim uvek ma gde bila

Najlepše oči lepoto moja imaš
i pogled u kome se duša ogleda
ljubav i toplina širokog srca tvog
opijen sam i očaran od tvog pogleda

Na usnama ti nektari cvetnih livada
najlepši si rumeni i medni cvet
sa njih bi bez prestanka nektar pio
i tragajući za njima obilazio svet

I vetar uživa kada ti zamrsi dugu kosu
mirisnu i sjajnu kad je uzkovitla i raširi
i mene mirisi tvoje duge kose opijaju
kad se na mom ramenu smiri

Lice je tvoje moja najlepša knjiga
iz nje samo ljubav i radost čitam
tvoje je lice beskrajna cvetna bašta
po kojoj pogledom unakrst skitam

Ti si moj anđeo, moj božiji dar
opija me tvoja ljubav i lepota tvoja
ti si radost mog života i mojih snova
ti si boginja moja

TRAŽIM TE

Na za zalasku sunca tražim te
u sećanjima u snovima, u samoći
u susretima prošlim i dalekim
u mladosti i danima bez noći

Tražim te u mislima
prizivam te u naručje moje
u naše snove neostvarene
u naš svet, samo za nas dvoje

 
Vreme je nam je srušilo sve
odneo te život negde daleko
obećanja su postala otrovni lek
već te je ljubio drugi neko

Još na obali gledam zalazak sunca
sa njim odlaze i misli moje o tebi
gledam u beskraj i u sebi tiho patim
u mislima te ljubim i dozivam sebi

Još verujem u ljubav i u novi dan
u lepotu i sreću o kojoj se sanja
još verujem u skrivenu ljubav tvoju
možda se setiš svojih obećanja

TVOJE LICE

Kada ti pomilujem lice
bezbroj mi misli u trenu proleti
kao iskre, kao nemušte reči
svu ljubav bi da prospem po tebi

Ostajem nem dok gledam ti milo lice
ljubim te i ostavljam tragove tišine
oduška dajem grudima napetim
pokrivam ti lice pogledima mojim

Svaki dodir tvoj je ljubavi pun
zaljubljenim me još više čini
dok te u zagrljaju čvrsto držim
u duši mi neka opojna milina

Sve ti govori tišina sa usana mojih
pogledi zanosni kad nam se sretnu
postaćemo jedno biće jedna duša
a sve reči postati poljubci naši

Tvoje usne su magija koja me opija
na njima se vreme uvek ponovo rađa
i dan kada se u noć pretvara
mi još ostajemo još čvrsto zagrljeni

PUSTI ME DA TE VOLIM

Samo me pusti da te gledam
da svaki titraj oka tvog postane mene deo
nek se urežu duboke brazde na srcu mom
da te pamtim i volim za život ceo

Pusti me da zaplivam u tvom moru ljubavi
da mi dušu dodirnu pogledi tvoji sneni
usne rumene nektarom da me napoje
da probude i zapale sve u meni

Da nas talasi ljubavi sa sobom nose
na skrivena mesta gde se samo šapat čuje
gde tišina bespotrebnim reči čini
dok nam srca kao napete strune bruje

U zagrljaju da te držim dugo dugo
dok mi na grudima gnezdo ljubavi svijaš
da gledam iskre sjajne u očima tvojim
dok se meškoljiš i uvijaš 

Pusti me u skrivene odaje srca tvoga
lepoti tvojoj ne mogu više da odolim
pogledima i usnama tvojim zanosnim
pusti me pusti beskrajno da te volim

 

ČEKAM TE

Dozivam te bez reči
pogledom dugim i setnim
šaljem ti mislima muziku duše
da me na tren učiniš sretnim

Vidim te i osećam anđele moj
ti si moja svetlost i moj dan
moje sunce i mesečina
ti si mi radost i moj san

Samo da te zagrlim lepoto moja
da se crni oblaci sruše
u očima suza radosti da zaigra
nek spadne teret s moje duše

U tvoje divne oči da se zagledam
u njima da vidim ljubavi reku
beskrajnu i čistu života punu
da nam suze radosti poteku

Na licu tvom je celo nebo
široko i vedro kao osmeh tvoj
kako si mi lepa tako nasmejana
lepoto moja živote moj

Nedam da mi misli ništa poremeti
samo da te gledam dugo dugo
da te ljubim i stobom dan da prođe
ne želim ništa drugo

Samo da se pojaviš
da osetim tvoje ruke oko moga vrata
usne vrele i nežne da ljubim dugo
da nestane vremena i sata

Da me dodirneš dušom svojom
da nam se misli i ruke spletu
u pesmu da nam se dan pretvori
i ljubav najlepšu na svetu

Samo da mi misli nešto ne omete
da mi se ne izgube ove slike sreće
želim još da gledam tvoje divne oči
jer takve slike vratiti se neće

Na kojoj li si strani sveta
ne vidim te a tako dobro znam
u muslima te grlim i ljubim
i dušom duboko osećam

 
Ti si moj san i java
ljubav i tuga u isto vreme
moj dan i moja noć
moje najteže breme

U mislima se tebi uvek vraćam
u očima tvojim spokoj tražim
dušu smiriujem pogledom tvojim
setu i tugu da ublažim

Sa prozora iz daljina prizivam te sebi
čekam da mi bar poruka stigne
po vetru, na oblaku po mesecu
samo da me iz beznađa digne

Samo da se pojaviš
ne moram ti ni reči reći
u očima ćeš videte sve
u mojoj duši i mojoj sreći

Čekaću je i poruke kroz etar slati
pogledom tražiti znake poruke neke
misliti o njoj i ljubav joj slati
u daljine strane I daleke

Kada je nađu poruke duše
kojima se ne zna broja
u njima ćeš naći mene i znati
koliko te volim ljubavi moja

VINO JE MOJ DRUG

Vino je moj drug
ništa me ne pita, ne zamera 

samo ja pitam
sa njim razgovaram 
a vino  nemo odgovara
bilo danju bilo noću

Ono mi slike njene u čaši stvara
da je gledam da je se nagledam
a meni je nje uvek malo
ili mi se čaša čini tako mala
da u nju nije sve stalo
koliko je volim kad bi znala

Vino je moj drug
sve mi njeno u čaši odslika
njeno lice belo
njene divne oči snene
i usne rumene kao vino
kao da iz čaše gleda mene

U galami kafane stare gubi mi se glas
dižem ruku konobar da dođe
još vina da mi donese
da nastavim da je gledam i da sanjam
o lepoti njenoj
dok suzu s oka sklanjam

Vino je moj drug
kad me muzika u srce dirne
i ono sa mnom u čaši peva
da je zaboravim bar na malo
srce na kratko prevarim
da istinu ne bi znalo

Opet mi pogled na vino padne
i opet slike naših prošlih dana
u čaši se odslikavaju i u muslima proleću
bezbroj pitanja u beznađu
odgovore u čaši vina tražim
misli ne mogu da ih nađu

Vino je moj drug
sve mu poveravam
i tajne i jad, prevare i laži
baš sve
u duši duboko patim i u sebi plačem
lažem sebe da mogu bez nje

Ruke na čelu i srce umorno
ne čujem više nikog sve je tišina
samo duboki uzdasi govore
vreme je za u beznađe poći
i tiho se izgubiti u tamnoj noći

U nekom beskraju
daleko daleko od svih i od tebe
nadati se i u nadi živeti
patiti i plakati u samoći
sam za sebe

KAKO BIH VOLEO

Kako bi voleo opet da je zagrlim
da me prožme onaj osećaj sreće
dok joj u očima iskra ljubavi sja
ona vatra što nikada proći neće

Da me opije miris njene duge kose
dok me vraća u neke sretne dane
da opet osetim radost blizine njene
i otvorim rane životom zatrpane 

Ona bi bila moj melem i lek
sunce radosti što mi u očima sja
mesečina što mi na jastuku spava
bila bi deo svakog sna

Kako bi voleo opet da je zagrlim
da joj usne nasmejane poljubim
na licu sunce da joj ugledam
u zagrljaju ljubavi da se izgubim

Rukama lice da joj pomilujem
u oči sjajne da joj se zagledam
toplinu duše njene da osetim
i nikome nikome da je nedam 

Da sa mnom zauvek ostane
da nas sudbina zajedno prati
eh... kako bi sve drugačije bilo
kada bi vreme moglo da se vrati

ANĐEO

             

Od nekud se stvori ta divna žena
što pogledom pleni i pokreće
koje li je božansko ime krasi
na licu joj sija večito proleće

Vetrić joj crnu kosu plete
i miluje joj lice belo
šapuće joj tiho muziku neba
i kosom pokriva čelo

Sa njom sunce na licu putuje
korake joj zanosne broji
dok vetrić blagi lice joj ljubi
vreme na tren kao da stoji

Odjekuje pesma njene duše
u pogledu nežnom i dubokom
u osmehu sa usana rumenih
u osmehu vedrom i širokom

Ko li je ta prelepa žena
koju možeš slušati život ceo
i sa njom po nebesima leteti…
ona je sigurno božiji anđeo

GOLUBICA

U nebo gledam dok visoko leti
golubica bela nežnih krila
prizivam je da mi na ruku sleti
onako zadihana i mila

Da je na grudi naslonim
da se odmori i skupi novu snagu
poglede ljubav da joj poklonim
dok je držim tako nežnu i dragu

Umorna krila da joj se odmore
dok sanja odleteti negde daleko
oči moje da joj o sreći govore
dok milujem njeno perje meko 

Pogledima ljubavi da je pojim
nemuštim jezikom da je pitam
vidi li tugu i suze u očima mojim
do kad ću sam po svetu da skitam

O danima prošlim da joj govorim
o ljubavi jednoj koje nema više
sada ne mogu dušu da odmorim

sudbina mi drugu knjigu piše 

I ona je bila tako lepa kao i ti
toplog pogleda i belog lica
bili smo mladi srećni i zaljubljeni
bila je moja bela golubica

Na licu joj je uvek sijalo sunce
u očima iskre i mladosti žar
ona je bila moja ljubav moje srce
ona je bila moj božiji dar