TIŠINA

Kako izreći tišinu duše
prepunu misli i reči ljubavi pune
kako ugasiti čežnju za očima snenim
kad vetar sete kroz dušu dune

Još jedno je proleće na granama
a otrov usana njenih još je u meni
truje  me i budi iz svakoga mira i sna
da mislim i sanjam o toj ženi

Godine kao biseri sjaje u kosi
na  svakom od njih deo je života
kao sjajne slike zaleđene u vremenu
na svakoj o njih mladost i lepota

Sećanje samo duboku tišnu rađa
sa mislima o njoj prolazi svaki dan
o vremenu kojeg zauvek više nema
ona je biser moj i nedosanjani san

UTVOM SRCU VIŠE ME NEMA

Ne čitam više stihove tvoje

u njima više nema, ni mene ni tebe

reči su postale daleke i hladne

u srcu tvom više ne nalazim sebe

 Kroz prozor prazni pogledi putuju
na talasima sete plove, negde daleko
sa slikama ranjene duše i beznađa
dok ih ne zaustavi negde, drugi neko

Na nebu se sivilo duše oslikava
nema lepote plavih očiju tvojih
nekom drugom su plavetnilo neba
sivilo je sada boja misli mojih

Daleko misli mi lete, oko zvezda
biceš uvek u njima a nećeš znati
u pogledima praznim nada će ostati
možda te vreme nekada vrati

KROZ MAGLU

Negde tamo iza magle, iza svega

vidim tebe, a putu dugom nikad kraja

izmičeš mi iz misli, iz nadanja

nigde tvoje lepote , nigde sjaja

Vuče me me tvoj glasi kroz vreme

žmurim i hodam, u mislima gledam u tebe

osećam maglu kako mi lice miluje nežno

kao ti da si tu, osećam te pored sebe

Znam da si skrivena negde daleko

u tajnama mojih ljubavnih snova i nada

lutam opijen tobom da te pronađem

da te zagrlim, bilo gde i bilo kada

Pratim te tiho, tvoj eho odjekuje kroz noć

za njim lagano hodim, slutim staze tvoje

prizivam te u mislima sebi, možda me čuješ

i okončaš beskrajno dugo lutanje moje

Molim se, da se ukrste negde putevi naši

pa stazom iz snova ka meni pođeš

na putu kroz vreme i kroz maglu belu

pravo meni u zagrljaj dođeš