SEĆANJE

Pao je sneg u našem rodnom kraju
setim se tebe moja draga drugarice
kad se vraćasmo zadihani iz škole
i sad vidim tvoje lepo rumeno lice

I glasić tvoj još mi negde u glavi
i kapa šarena sa nekim lopticama
setim se srećnog detinjstva našeg
i radosti u našim dečijim okicama

Stojim na bregu gde smo se sankali
osećam kako mi pahulje oči zatvaraju
dok sanke niz brdo u mislima ludo jure
pomislim da tu si, al’ osećaji me varaju

Sećam se tvojih pogleda kao sad
nešto je u njima bilo meni drago i milo
nešto meni čudno i neobjašnjivo
samo je srce sve znalo i u sebi krilo

Gde li si sada, gde li te je život odneo
tako bih voleo da si ovde sada
da se vratimo u dane detinjstva našeg
da opet gledam tvoje lepe oči kao nekada

Na kojoj si sada strani sveta
gde li ti sunce sviće na istoku ili zapadu
da li je sada sreća drugarica tvoja
ko li te sada ljubi tako lepu i mladu

Da li si još onako nasmejana lepa i mila
čije li rame sada krasi lepota tvoja...
pogled mi negde na grudima završava
seta polako prekriva sećanja moja

Prolaziće vreme neumitno za oboje
starićemo kao dva broda što u luku plove
sećaću se uvek da si mi bila mila i draga
tada nisam znao da se to ljubav zove

TI SI MOJ SAN

Volim te ludo moje
tebe jedino i volim moja ludice
volim sve tvoje vrline i mane
i sve tvoje male i velike bubice

Volim tvoje vesele oči
pogled tvoj topao i mio
samo si ti u mislima mojim
ma gde otišao i ma gde bio

Volim tvoj osmeh mio
volim kad me ljubiš anđele moj
tim usnama nežnim i zanosnim
a pljubcima nezna se broj

Ti si moja srna plašljiva
što se u mom zagrljaju skrivaš
uvlačiš se nečujno u srce moje
i njegove tajne otkrivaš

Volim te i kad si ljuta
volim te i kad si blaga
i kad si brza i kad si spora
u svakom stanju ti si mi draga

Ti si moje Sunce
moj najlepši sunčani dan
moje nebo i zvezde sve
ti si moja ljubav, ti si moj san

ŠALJEM TI LJUBAV

Evo šaljem ti muziku moga srca
da se oko tebe nevidljiva obavije
da ti duša od radosti zaigra
da ti prenese šta moje srce krije

Da te obavije ljubavlju mojo
da osetiš koliko za tobom patim
koliko mi nedostaje blizina tvoja
koliko želim da se vratim

Evo u mislima valcer igramo
srca nam i duše ljubavi pune
tvoje lice uz moje srećom zrače
dok nam sviraju nevidljive strune

Neka u tebi probudi sva čula
da tvoje misli do mene stignu
da mi tvoje nežne poljubce donesu
da me iz ovog ponora dignu

Mogao bi beskrajno svirati
da ne porestajem ljubav ti slati
muzikom duše da te grlim i ljubim
da srce za tobom manje pati

Nadam se da će i ovo vreme proći
da te konačno čvrsto zagrlim
dok taj srećni dan ne osvane
znaj da te bljubim srcem svim

Sviram i u mislima te stvaram
žurim da ti pošaljrm što više nota
da u tvoju dušu ljubav prenesem
da ti kažem, volim te više od života

U NJENOM GRADU

Evo dolazim opet u njen lepi grad
u meni tihi nemir, srce mi mori
a sve u meni kao da mi govori
da moje srce voli je i sad

Promiču poznate ulice i zgrade
promiču mesta naših sastanaka
naših poljubaca i naših rastanaka
sve me podseća na te godine mlade

Nadam se da ću je negde ipak sresti
bar da ugledam njeno milo lice
da ću je bar negde na kafu odvesti

U najlepši kraj grada i ove ulice
u hladovinu poznatog kafića sesti
i opijen ljubavlju leteti poput ptice

Prolaze mi dani u ovom grad
nema je, kao da u ovde više ne dolazi
nemiri me obuzimaju a vreme prolazi
dani i sati kao da mi je kradu

Sve me podseća na onaj dan
kada je u dalek svet tužna pošla
a možda nazad nikad nije ni došla
a ja sam samo sanjao divan san

Opet će mi radost zameniti seta
opet će mi misli lutati ko zna gde
sećaću se uvek ovog tužnog leta

Sve je tako prazno kad nema nje
vuče me sve da odem na kraj sveta 

da mir pronađem, da zaboravim sve