Evo dolazim opet u njen lepi grad
u meni tihi nemir, srce mi mori
a sve u meni kao da mi govori
da moje srce voli je i sad
Promiču poznate ulice i zgrade
promiču mesta naših sastanaka
naših poljubaca i naših rastanaka
sve me podseća na te godine mlade
bar da ugledam njeno milo lice
da ću je bar negde na kafu odvesti
U najlepši kraj grada i ove ulice
u hladovinu poznatog kafića sesti
i opijen ljubavlju leteti poput ptice
Prolaze mi dani u ovom grad
nema je, kao da u ovde više ne dolazi
nemiri me obuzimaju a vreme prolazi
dani i sati kao da mi je kradu
Sve me podseća na onaj dan
kada je u dalek svet tužna pošla
a možda nazad nikad nije ni došla
a ja sam samo sanjao divan san
Opet će mi radost zameniti seta
opet će mi misli lutati ko zna gde
sećaću se uvek ovog tužnog leta
Sve je tako prazno kad nema nje
vuče me sve da odem na kraj sveta
da mir pronađem, da zaboravim sve
Нема коментара:
Постави коментар