Pao je sneg u našem rodnom kraju
setim se tebe moja draga drugarice
kad se vraćasmo zadihani iz škole
i sad vidim tvoje lepo rumeno lice
i kapa šarena sa nekim lopticama
setim se srećnog detinjstva našeg
i radosti u našim dečijim okicama
Stojim na bregu gde smo se sankali
osećam kako mi pahulje oči zatvaraju
dok sanke niz brdo u mislima ludo jure
pomislim da tu si, al’ osećaji me varaju
Sećam se tvojih pogleda kao sad
nešto je u njima bilo meni drago i milo
nešto meni čudno i neobjašnjivo
samo je srce sve znalo i u sebi krilo
Gde li si sada, gde li te je život odneo
tako bih voleo da si ovde sada
da se vratimo u dane detinjstva našeg
da opet gledam tvoje lepe oči kao nekada
Na kojoj si sada strani sveta
gde li ti sunce sviće na istoku ili zapadu
da li je sada sreća drugarica tvoja
ko li te sada ljubi tako lepu i mladu
Da li si još onako nasmejana lepa i mila
čije li rame sada krasi lepota tvoja...
pogled mi negde na grudima završava
seta polako prekriva sećanja moja
Prolaziće vreme neumitno za oboje
starićemo kao dva broda što u luku plove
sećaću se uvek da si mi bila mila i draga
tada nisam znao da se to ljubav zove
Нема коментара:
Постави коментар