BEZ REČI

Osećam da bi mogao  u dahu roman napisati

misli se množe jedna po drugoj skače

kad olovku u ruke uzmem sve se ugasi

svaka reč mi se čini beznačajna i mala

i najmanja misao o tebi u pesmu nebi stala

Držim olovku u ruci i gledam tvoj lik bez reči

zagledam na tebi detalje ,prisećam se usana tvojih

ruka mi kroz kosu sama kreće, osećam nemir

sve mi se u trenu nepotrebnim i suvišnim  čini

sve je tako beznačajno kad si u mojoj blizini

I tako dan za danom prolaze setni dani

od želje silne ostajem dugo  paralisan i nem

kroz prozor ukočenog  pogleda  letim daleko

korpa  je sve više puna zgužvanog papira

misao o tebi polako me ubija i neda mi mira

DALJINE

Gde li će me odvesti noć ova

koje ću sve puteve proći

na čiji li ću prag nezvan doći

tražeći  tebe ženo iz snova

Mamiš me negde u daljine

opijaš me tvojim umilnim glasom

siluetom tvojom i tvojim stasom

da te pratim dok sunce ne sine

Poigravaš se sa mnom svake noći

lik mi se tvoj po mislima mota

opijen tobom pomislim da ćeš doći

Da me ozari pogled i tvoga lica lepota

ali tebe nema ni ove duge tamne noći

čini mi se da si negde na kraju života

MORE

         

Osvanulo maglovito jutro kao more

sve je belo ništa ne vidim oko sebe

kada bi bar bilo dovoljno veliko

da na njemu doplovim do tebe

Ljubio bi te svakog jutra uspavanu

pazio bi da mi se brod u magli ne izgubi

na rastanku bi ostavio prve zrake sunca

da te ono umesto mene ljubi

A sunce kad grane i visoko ode

na njemu da bude poruka meni znana

mislima i ljubavlju napisana

da nam se misli sretnu na kraju dana

Da je čitam i u mislima da te ljubim

nestrpljivo da čekam kada će proći dan

u snovima zagrljeni da budemo zajedno

da zajedno sanjamo najlepši san

JOŠ SI U MENI

                

Još osećam miris tvoje kose i tvoga tela

uzdahe tvoje i poljubce tople i meke

damare tvoga srca na grudima mojim

odjekuju u meni još iz  te godine daleke

Nije te iz mene  izbrisalo vreme

u mislima setnim uvek vidim samo nas

kao nekada kada smo  zaljubljeni bili

u nemirnom srcu tražim tebe, ti si moj spas

Još je tvoja kosa rasuta po ramenu mom

osećam  je još uvek, i njen miris blag

u zagrljaju bez reči tišina nas čvrsto spaja

a srca u ritmu prate ljubavi i strasti  trag

Usvakoj noći kada ga prekriju zvezde

obuzme me neizmerna  samoća i seta

uvek mi u misli dođeš onako lepa i mila

vratiš me u srećne dane jednog davnog leta

Možda i ti nekad na nebu ugledaš trag

jedne staze ljubavi bez lepote i sjaja

zaboravljene u vremenu kao da čeka

čeka na nas da odemo snjom do kraja

MUZIKA ZA IGRU

Gledao sam je kroz dim cigarete

sedela je par stolova dalje sama

pogled joj je bio dalek i dug

bila je elegantna i lepa dama

Bila je praznik za oči i dušu

lepota koja se samo sanjati može

anđeo što je na zemlju zalutao

zbog koga se pati a snovi množe

Gledah je skrivenim pogledom

tražih u njenim očima iskre skrivene

ispijajući lagano svoje crno vino

uživah gledajući lepotu te žene

Dim se na kratko raziđe ispred nje

u očima njenim videh setu, tužna je bila

skrivala se  ispod njene lepote

vešto je to od drugih krila

Opet je zakloni dim cigarete

lagana muzika za igru pomeri sve

kroz žamor i parove probijah se ka njoj

uzalud je tražih tamo više nije bilo nje

VOZ

Ispod oblaka u sivilu kišnog dana

na stanici kao senka čekala je voz

usamljena i bez nade krila se od ljudi

kišom je suze prikrivala i uzdahe duboke

što joj nadimaše grudi

Bez prtljaga i bez uspomena

bez ičijeg lika u mislima i očima

u tišini svoga bića osluškivala je vreme

osećala je kako joj srce ubrzano lupa

kako ga pritiska tuge breme

Pogled joj je bio beskrajno dug

Ukočen, tužan i prazan

prosut po šinama i brdima preko pruge

sve je na njoj odisalo samoćom

i osećajem sete i tuge

Kiša je uporno padala

kao da se vreme zaustavilo

činilo se kao da voz nikada neće doći

ona je postajala sve tužnija

mislila je da ovo nikad neće proći

A onda je izdala nada i snaga

srušila se na pločnik mokar i hladan

ležala je na pločniku poput ranjene ptice

podigoše brzo njeno malaksalo telo

i ugledah tužno i bledo prelepo lice

Zašto sam sve to morao da vidim

da li mi je to bio nauk ili neka kazna

jer u sebi video sam sve i znao sve

osećam se jadno, kao da mi je duša prazna

GDE SI

              

Na kom kraju sveta da te tražim

kojim li si nebom pokrivena

možda si negde u mojoj blizini

usamljena  i skrivena

Tražim te i želim već dugo

da ugledam lepotu iz mojih snova

da te zagrlim za sve duge godine

da prođe zauvek mora ova

Svaki korak mi je nova nada

u svakoj misli tvoj lik me prati

zagledam krišom druga lica

ako tebe sretnem  ja ću znati

Pogled mi uzalud u daljini luta

sve mi se čini bez početka i kraja

opet me seta  lagano prekriva

oči  mi postaju tužne i bez  sjaja

U mislima te tražim i ljubim

kroz etar te dozivam sebi

da osetim titraje tvoje duše

da u njima krenem ka tebi

OTIŠLO JE LETO

Dan sustiže dan

sve je tako sivo i sumorno

jesen već dođe bez tebe

a nadao sam se osmehu tvom…

sve je u meni već umorno

Svanulo jutro u maglu umotano

plače rosa na prozorima

na um mi dođeš kad u njih pogledam…

možda me magla iznenadi kada se podigne

možda tebe ugledam

Opet me pritiska novi dan

kao olovo težak i bez kraja

sve je u njemu nadanje…nada mi postaješ

sve su dublji ponori u meni

tako mi mnogo nedostaješ

Noć kao čamac za spas

jurim snove po tmurnom nebu, tražim te

letim za njima dok se ne umorim od leta

da ga zagrlim umesto tebe

da letimo zajedno na kraj sveta

NA PUTU

Na putu u beskraj sustigoh je

imala je divnu dugu crnu kosu

nagovarah je da siđemo sa tog puta

da zaustavimo vreme bar na čas

da pusti srce u mašti da luta

Nagovarah je putujući kroz vreme

da veruje u ljubav zagrli me i zatvori oči

da bar na trenutak zaustavimo sve

tu pokretnu traku što sve zauvek odnosi

da ništa u mojim mislima nema osim nje

Još je zanesenu držim čvrsto u zgrljaju

opijeni u kaspsuli ljubavi plovimo začarni

na večitoj pokretnoj traci od vremena

u beskraj ko zna gde u nepoznatu svetlost

u srce vasione gde se krije tajna njena

U beskraju zvezdanih šarenih okeana

kao trun na pučini plovi kasula u večnost

i sve dublje zalazi u vasionu u njedra njena

u kapsuli od ljubavi ostaćemo zagrljeni

ostaćemo zajedno za sva vremena

SAM

Naiđu tako neki setni dani

kad reči postanu prazne i neme

pogledi se izgube negde u daljini

a misli odlete u neko drugo vreme

Naiđu ponekad i kišni oblaci

kao ne zvani gosti kada dođu

da ostave poklone nebeskih suza

dok u daljine nove ne pođu

Jesen mi je i kad nije

hladna su mi i prazna jutra bez nje

slika njena na zidu kao da me zove

i podseća na sve

Sam sam

sunce me zaobilazi kao da nisam tu

a tako sam željan iskre oka njenog

sve što sija ,sve me podseća na nju

U TIŠINI

                  

Tragovi bosih stopala na peščanoj sprudu

stopalima nacrtano srce u pesku

poruka nekom dalekom na zalasku sunca

da je ponese sobom na putu dalekom

u daljine nekom dragom za kim srce kuca

Na svakom otisku neka želja, skrivena misao

bezbroj neizgovorenih reči koje  čekaju čas

svaka od njih pretvara se u nečujan krik

što odzvanja na crvenom zalasku sunca

dozivajući sebi iz daljina voljeni lik

Na horizontu samo još tragovi crveni

plima lagano talasima poruku srca briše

tama već prekriva dugi peščani sprud

samo se čuju zvuci talasa kako obalu ljube

slušam i puštam misi da lete bilo kud

Sutra će jedno srce odavde opet poruke slati

pakovati želje da ih sunce na zalasku ponese

u predele daleke gde mesec smenjuje dan

i tako na zalasku svakom u tišini mora

dok se ne ostvari željeni san

KOČIJA OD SNOVA

Noćas si mi u san dolazila

tiho na na prstima zvezdanom stazom

budio me na tren osećaj blizine tvoje

opijen lepotom tvojom  tonuo sam u san

dok bi nežno ljubila usne moje

Sve je noćas drugačije bilo

neka te svetlost pratila i uz tebe bila

sve je sjalo bojama vasione, kao da je dan

svuda samo putevi nebeski i staze ljubavi

dozvala si me tiho u svoj san

Leteli smo tako zagrljeni

u svetlosti zvezda se neprimetno izgubismo

u nekom rajskom vrtu da dočekamo dan

i prve zrake zore rumene kao znak

da prestaje  najepši san

Čekaću  te noćas napragu snova

kad zakoračiš u san ja ću tamo  biti

da se izgubimo u beskraju zvezdanog  sjaja

na kočiji od snova da odletimo zagrljeni

i ostanemo zajedno bez vremena i kraja

U MISLIMA

             

Gledala je negde daleko, u beskraj

slala misli brze i lake kao ptica

okićene nevidljivim poljubcima

i osmesima ljubavi sa njenog lica

U očima su joj se skrivale suze

spremne da se prospu niz setno lice

ogrlicu od ljubavi da naprave

na grudima lepotice

Na njenom licu tragovi sete

tragovi nesanice i tihe boli

tragovi čežnje i toplih suza

i patnje srca koje voli

Samo je more udaralo o obalu

zalzak sunca postajao je tama

na staroj stazi odavno nikog nema

ona je i noćas ostala sama

ZAŠTO SU TUŽNE TVOJE OČI

Zašto su tužne tvoje oči

u njima su samo puste daljine

bekrajne hladne i daleke

Bez radosti i vedrine

U njima negde tuga se krije

skrivena čeka okrilje noći

da poteče niz obraz beli

a snu neda doći

Uzdasi duboki bez kraja

kao aveti u pustoj duši

pred očima samo slike nemoći

sve se tiho u nepovrat ruši

Pogledaj me probudi se

život je ovde pored nas

sunce još uvek za tebe sija

u ljubavi potraži spas

NA STAROM PROZORU

Na njenom prozoru uvek je cveća bilo

sunce se u njemu ogledalo svakog jutra

ljubilo ga i ljubavlju kitilo za novo sutra

da bude lepo kao njeno lice milo

Mirisi opojni širili su se svuda neosetno

dozivali je sebi neodoljivim čarima

kao leptir najlepši da bude na njima

da joj zasija lice ljubavlju veselo i sretno

Zastajao sam često ispod tog prozora

na njemu više nikakvog cveća nema

na njega više ne sleće rumena rana zora

Samo prošlost na njemu sada drema

odvela je ljubav negde daleko pored mora

na tom starom prozoru više lepote nema

BUĐENJE ANĐELA

Danas je tako plavo nebo

kao da nikad takvo nije bilo

sve je danas lepo kao njene oči

kao njeno lice nežno i milo

Na licu joj srebni tragovi noći

ostali iz snova što ih je snila

na usnama joj rumenilo zore

u njedrima ljubav je skrila

Sunce je tiho kroz prozor budi

skida joj sa lica lagni veo sna

ljubi joj usne uspavane i nežne

ljubi je željno kao da sam ja

Bude se oči njene, osvaja ih dan

zablista sunce na njenom licu

opi je pogled u plavetnilo neba

očarana lepotom pretvori se u pticu

SA PUČINE

Vetar mi lagano po licu šara

glasove nejasne s pučine donosi

osećam poznat mi miris mora

širi se svuda, po licu po kosi

Nevidljive poruke na mom licu

kao nežni dodiri njenih usana

tragovi vlažni za njima ostaju

tragovi njeni kao lek i kao rana

Negde se obala s talasima ljubi

ogleda se u zelenim dubinama

pogledom je nesvesno tražim

setnim pogledom i tugom u njima

Prepuštam se ćudima vetra

žmureći slikam pejzaže daleke

čekam je kraj neke stare klupe

negde daleko kraj obale neke 

ZALAZAK SUNCA

Još negde u etru treperi njen glas

njenj smeh kao najlepša muzika

u pogledu mi ostao prelepi lik njen

nevidljiva uspomena kao slika

Sve je samo neko  prošlo vreme

oblaci zaborava polako dolaze

samo će ožiljci zauvek ostati

oni nikad ne prolaze

Prolazim poznatom mi stazom

stara klupa još je na mestu starom

zastanem a u mislima slike se množe

poželim da je ljubim istim žarom

Krenuo bih a nešto me nazad vuče

da sednem i uživam u pogledu tom

kao nekad kad smo zalaske gledali

da bar u mislima budem sa njom

BALERINA

   

Samo pogled je dovoljan za tišinu

njena lepota čini suvišnim sve reči

duboki uzdah  nemi vapaj prirode

za muzikom tela što dušu leči

U polutami labud beli kao biser sja

plovi i zalazi u sve rukavce moga bića

u neostvarene  i tajne snove zalazi

opija me pojavom  bez reči i bez pića

Svetlošću se čulima poigrava

muzikom opija i na krilima me nosi

u mislima  sa njom da zaplovim

dok se spektar preliva na njenoj kosi

Na njenom licu osmeh širok i blag

lepotom labudice opija i pleni

ključevima tajnim srca otključava

večeras je srce  otključala meni

ZELENI LUG

Sa litice u nebo ptice poleću

s pesmom glasnom lete  krug

dozivaju se umilno između sebe

dok umorne ne slete u zelen lug

Pa opet u nebo veselo polete

poleti svaka sa svojim  parom

po nebu o ljubavi pesmom pišu

pevajući zajedno istim žarom

Nebo plavo suncem okićeno

sve je samo ljubav i lepota

na proplancima i potocima

blista najlepša slika života

Sve je tako divna harmonija

gledam ptice pa zamislim sebe

kako po nebu sa njima pišem

poruke ljubavi samo za tebe

AKO SI TUŽNA

Ako si setna i tužna

Ili ti bahati dušu rane

ne zaboravi da sam pored tcbe

nasloni se namoje rame

U mislima ćeš me uvek pronaći

biću sklonište i utočište tvoje

gde se možeš skloniti od svih

u dubinama duše moje

Čuvaću te od svega

od ružnih misli od svakog zla

samo zažmuri i seti se mene

seti se da te beskrajno volim ja

Široko je krilo moje

u zagljaju ću te od svega braniti

čuvaću te i od zla skloniti

ljubavlju te mojom hraniti

Ja sam misao što te svuda prati

i ako te za ruku nikad neću držati

svaki put kad pomisliš na mene

biću pored tebe i tićeš to znati

PROLEĆNI DAN

O, kako je divan ovaj prolećni dan

optočen  biserima  ljubavi i radosti

umotan u plavetnilo širokog neba

mami lepotom pupoljke mladosti

Na licima svetlost se prelama

u očima iskre, a u srcima damari biju

na usnama poljubci vreli čekaju

dok se u osmesima slatke  tajne kriju

O, kako je divan ovaj prolećni dan

poželeh da ga podelim sa njom

da zagrljeni u njemu plovimo

dok se nežno skriva u krilu mom

O, kako je divan ovaj prolećni dan

a  ne mogu ga sa njom podeliti

ne mogu je ljubiti i kraj nje biti

bez nje se radovati i veseliti

JEDNO LETO

Na ramenu joj rumeni tragovi sunca

a pogled je skriven ispod naočara

kosu joj smeđu vetrić talasa nežno

dok joj se na  licu  sunce odmara

Sunčala se na jednoj velikoj steni

u zavetrini glasova i nezvanih ljudi

pogled sa nje nikako odlazio nije

sa njenog tela sa njenih grudi

Bila je to  magija tog toplog leta

san što na javu došao je tu

na tu stenu kao slika za godine duge

i sad na toj steni kao da vidim nju

Ostala su sećanja na to toplo leto

ostale su želje negde na toj vlikoj steni

kao duhovi viju se oko nje u krug

ostala je negde praznina u meni