Vetar
mi lagano po licu šara
glasove
nejasne s pučine donosi
osećam
poznat mi miris mora
širi
se svuda, po licu po kosi
Nevidljive poruke na mom licu
kao nežni dodiri njenih usana
tragovi vlažni za njima ostaju
tragovi njeni kao lek i kao rana
Negde
se obala s talasima ljubi
ogleda
se u zelenim dubinama
pogledom
je nesvesno tražim
setnim
pogledom i tugom u njima
Prepuštam
se ćudima vetra
žmureći
slikam pejzaže daleke
čekam
je kraj neke stare klupe
negde
daleko kraj obale neke
Нема коментара:
Постави коментар