MILA MOJA

Sa zorom rumenom svićeš u meni

dodiruješ me lepršavim i mirisnim velom

ostavljaš na meni tragove snova

opijaš me lepotom i telom

Gde god pogledam vidim tebe
tvoje oči,usne i lice najdraže moje
sve bih dao za ljubav tvoju mila moja
samo da ljubim usne tvoje

Mila moja poklanjam ti moje nebo

i sve na njemu nek bude tvoje

deo sunca i meseca

i zvezde sjajne kao oči tvoje

Poklanjam ti staze moje ne pređene

sretne i tužne dane i noći

najlepše cvetove iz bašte snova

poklanam ti ljubav što nikad neće proći

Okitiću zvezde mislima mojim

da ti svaka dočara magiju noći

ljubav moju i sve moje dane buduće

i sva nadanja što nikada neće proći

Poklanjam ti sve svoje snove

budi u njima, postani deo moga sna

budi deo svih mojih dana i noći

u kojima te strasno ljubim ja

Poklanjam ti najlepše pesme ptica

mirise cvetnih livada i snežnih planina

žubore planinskih potoka i reka

neka ti srce ispuni milina

Svaki dan mi je nova knjiga

u svakom si ti, u svakom čitam tebe

sa mnom si od sumraka do svitanja

mila moja...poklanjam ti sebe

Ostadoh bez reči
dušu spakovh u njih kao dar tebi
u pogledu i oku tvom odgovore tražim
da li me duša tvoja prima ksebi

Da li takve darove primaš
hoce li ruka tvoja u moju stati
ima li za mene u duši tvojoj  mesta
po pogledu tvome ja ću znati

Hoće li u očima iskra da se javi
a ruke bele u zagrljaj same poći
na usnama osmeh radostan biti

hoće li sunce sa tvog lica meni doći

Mila moja, lepoto moja
anđele moj što najlepše oči imaš
od njih odgovor moja duša traži
da li me u srce tvoje primaš

CVETAJU GODINE

Na mojoj kosi cvetaju godine

cvetovi beli prošlih dana

mirišu buketi, mirišu na setu

na umorno srce puno rana

Prolazi vreme kao na traci

samo sam nemi posmatrač života

ne znam ko je kriv sto ovde nisi

da li samo ja, ili tvoja lepota

Možda je tako moralo biti

sudbina se negde među nas skrila

vetrovima te po svetu noisila

da sa mnom nikad nebi bila

Letnje su noći zvezda pune

zvezdano nebo od ljubavi vri

uzdasi sami iz grudi naviru

jer znam da si tamo negde, i ti

Sakupljam po svetu tragove tvoje

sakupljam ih i pletem u snove

da mogu do tebe lako doći

ako me sudbina tebi pozove

JA SAM NOĆ

Ti samo zatvori oči

ja sam noć koja će te čuvati u tišini

mekim te velom od ljubavi pokrivati

na paučini te dugo i nežno ljuljati

da snove možeš najlepše snivati

Mesec ću za tebe zaustaviti

da ti obasjava lice i usne rumene

puteve da ti osvetli u snovima tvojim

biću meka postelja tvoja satkana od noći

dok snivaš na gruima mojim

Na talasima tišine ćeš tiho ploviti

samo će zvuci zvezda do tebe stizati

kao muzika daleke ljubavi neke

nekog sanjara i ljubvnika zvezda

šo bi da ljubi tvoje usne tople i meke

Ja sam daljina

letim na krilima noći kao misao

dodirnuću te njima i mojom tajom

uspavaću te tiho muzikom vasione

prosuću ljubav po tvom licu sjajnom

Samo zatvori oči

ja sam topla noć, ja sam tajna

skrivaću te od svega dok traje tvoj san

gledaću te dok spavaš i tvoje milo lice

možda se sutra pretvorim u dan

GLEDAJ ME JOŠ

Poledala me tako toplo i nežno

poželeh u sebi da joj je do mene stalo
da izvlači baš takvu misao iz mene
da joj bez reči priznam da je volim
dok gledam u lice meni najlepše žene

Hipnotisala me divnom pojavom svojom
sve na njoj je kao tajanstvena magija
sazdana od lepote i pogleda vrela
nestvarna je slika i pojava neodoljiva
kad bi me još jedanom pogledati htela

Tražim pogledom oči njene kosom skrivene
na usnama joj osmeh naslućujem
i nesvesno postadoh njen lak plen
vreme za mene tada ko da je stalo
kao i ja što stadoh očekujući pogled njen

Korakom gazele lagano krenula je dalje
pratio sam je bez daha kao ukopan
gledao za njom kada će se u daljini izgubiti
žalio u sebi što me nije još jednom pogledala
da je mogu bar u mislima dugo ljubiti

TE NOĆI

  

Te noći bila si najlepša boginja moja

samo su tela ustreptala nemo govorila u zanosu

misli su nam jedna drugu sustizale u tišini

i nestajale u nedrima tvojim bez traga i broja

U očima ti se ogledao mesec mlad

a na licu iskre sjajne zvezdane noći

u kosu ti se uplele perle od zvezda dalekih

najlepša si zvezda na nebu mom, vidim te i sad

Pili smo vino očiju užarenih, pili ga u slast

vatru  gasili u telima i srcima mladim

noć se u muziku neosetno pretvarala

u nama je sve gorelo sve je postalo strast

U zoru si se tiho iskrala iz mojih snova

kao lopov u beskraju zvezda nestala si

na meni su ostale iskrice lepote tvoje

i želja da se ponovi čarobna noć ova

Nikada više nisi došla, noć je smenjivao dan

sve je postajlo tako tmurno i prazno

a sve je tako bilo stvarno i nezaboravno

i sad ne verujem da si bila samo moj san

TI SI SAMO SAN

Zavodiš me neosetno i duboko

bura si žestoka što vije ti haljine od snova

plima neosetna što nadire u dušu mi setnu

samo snovi mi pred očima i tvoje crno oko

Plovim stobom na iskrama Duge

u beskraj u nepoznate i daleke snove

za haljine se čvrsto držim tvoje

pratim te slepo u svetove druge

Sanjam s tobom najlepše snove

na jastucima čarobnim od oblaka belih

gde nestaju turobni i crni svetovi jave

gde samo ljubav živi i rađa želje nove

Mislima te dodirujem u beskraju

osluškujem svaki drhtaj zvezda i neba

kao grudi tvoje da se nadimaju

na njh se naslanjam i sanjam u njihovom sjaju