GOLUB BELI

      

Evo tužan ulicama lutam

u jato golubaova zalazim

hranim ih, s njima razgovaram

sa njma mir nalazim

Kad bi mogao golub beli postati

pa da ti na prozore sletim

samo da te vidim i glas ti čujem

pa srećan nazad odletim

Samo o tebi mislim

danima za tobom patim

nedostaješ mi a ne mogu

ovu daljinu da skratim

Svaki sunčani dan mi je kao dar

u njemu mogu srećan biti

mogu da maštam i radujem se

što ću te ubrzo zagrliti

NA PLAŽI

Na peščanoj plaži bisernog mora

stajala je ona , nestvarna za ovaj svet

sve je na njoj tako očaravajuće bilo

bila je kao anđeo, kao naj lepši cvet

Gledao sam je kao onostrano biće

kao deo snova da mi se na javu spustio

dušu mi obuze neki neobjašnjivi mir

glas  je nestao , ni glasa nisam izustio

Sve  je delovalo kao tajanstveni san

sve mi je tako znano, sve sam već video ja

njene  divne oči i osmeh na licu belom

kosu njenu plavu sve je bilo deo moga sna

Gledam je i postajem lagan kao oblak

lebdim,sve se u meni u san pretvorilo

java mi je postala jastuk i postelja

nalepše biće predamnom se stvorilo

Sve mi je trajalo tako brzo i kratko

upijao sam uzbuđen svu lepotu njenu

a onda a je laganim korakom neko došao

ugasio mi san i odveo mi najlepšu ženu

BEZ TEBE

          

Ne znaš ljubavi kako je teško

kad osmehe u džepu nosim

u tuđim pogledima tebe tražim

kao da prosim

Bez tebe sve mi je sivo

ni sunce mi isto nije

samo noći tajnu znaju

šta srce mi krije

Ni u snove te ne mogu dozvati

san mi na oči ne dolazi

život se urotio protiv mene

a vreme prolazi

Ne mogu više da te čekam

osećam da će mi čekanje ubiti

anđele moj moram te videti

moram te ljubiti