Evo tužan ulicama lutam
u jato golubaova zalazim
hranim ih, s njima
razgovaram
sa njma mir nalazim
Kad bi mogao golub beli postati
pa da ti na prozore
sletim
samo da te vidim i glas
ti čujem
pa srećan nazad odletim
Samo o tebi mislim
danima za tobom patim
nedostaješ mi a ne mogu
ovu daljinu da skratim
Svaki sunčani dan mi je
kao dar
u njemu mogu srećan biti
mogu da maštam i radujem
se
što ću te ubrzo zagrliti
Нема коментара:
Постави коментар