PARFEM

Na stočiču zaboravljena flašica parfema

mirisni trag njen u žurbi zaboravljen

meni kao uspomena tu ostavljen

da mi miriše na nju kad je nema

I sad osećam miris njenog zanosnog tela

dani prošlosti kroz sećanja naviru

a onda opet bez traga u stvarnosti umiru

i brišu slike kako me je nekada volela

Pitam se da  li još uvek koristi isti parfem

da li je još uvek onako lepa kao anđeo

sa pogledom koji reči oduzima i tela svaki deo

i zbog koga se na trenutak ostaje nem

Još uvek pamtim predivnu figuru njenu

da li još uvek ima rupice na licu kad se smeje

i veseli i vedri osmeh kao da sunce greje

pitam se da li još uvek volim istu ženu

KAD SE PROBUDIŠ

Srešćemo se noćas na starom mestu

da  prošetamo našom zvezdanom stazom

na krilima snova sve dok sunce ne sine

i obasja na nama tragove zvezdane prašine

U ritmu vasione i zvezdanog beskraja

pripijeni jedno uz drugo dušom i telom

postaćemo deo naše  istine skrivene

Ja volim tebe Ti voliš mene

Kad se probudiš na zvezdu ćeš da podsećaš

sa sjajem i prahom zvezdanim u kosi

kao najlepši anđeo da je s’neba došao

i u susret novom danu s’ljubavlju  pošao

CVET

Ona je divan cvet što na dušu miriše

livada nepokošena suncem obasjana

ukras svakog jutra i svakoga dana

nada i želja za kojom srce uzdiše

U pogledu joj mala skrivena tajna

iskra skrivena što samo na tren zasija

tako mala a tako mi srcu prija

kad u nju pogledam i ta dva oka sjajna

Što me dozivaju i opijaju lepotom

skrivenim žarom maštu mi raspiruju

ulivaju radost i želju za životom

Ta iskra ljubavi što neda očima da miruju

na njeno vitko telo poglede mi mami

dok nam se u mislima usne nežno dodiruju  

TI SI MAGIJA

U imenu tvom je neka magija skrivena

nesvesno  osećam neki čudan nemir u sebi

u trenu shavtim da ja samo mislim o tebi

i da si postala za mene fatalna žena

Na usnama tvojim neka čudna vatra gori

uvek mi je pred očima i neda mi sna

kao da me sebi vuče da sa njom gorim i ja

i da me noćima slatkim snovima mori

Šta li tek u svom magičnom srcu kriješ

kakve su tamo ljubavne magije  tajne

kad me i sada samo pogledom svojim opiješ

Kad pogledam u te oči prelepe i sjajne

i zanesen i očaran njihovom lepotom

klonem opijen na tvoje grudi bajne

ČEKAĆU TE JOŠ

Jesen je obojila sve u hladno i sivo

svaki opali list na tebe me podseća

u svakom čitam neki skriveni znak

u svakom te duša negde oseća

Odavno  te već na mom pragu nema

ne zalaziš više ni u moje snove

postala si deo jeseni duge i hladne

ne osećaš kako te moje srce zove

Ne osećaš ti hladnoću koja se širi

kako nestaju  zadnji tragovi naši

pupoljci zadnji kako venu

i kako se tuga noćima gasi u čaši

Čekaću te još  i čekajći nestaću

u kamen ću se možda pretvoriti

sa praznim srcem i hladnom dušom

i tada ću  o tebi u sebi govoriti

UZALUD JE SVE

Draga moja zabljesno te zrak svetlosti

usamljena si dugo u mrklom mraku bila

zato si tako rukama oči i lice skrila

bojiš se i skrivaš od  života i radosti

Tvoje je srce neko odavno otrovao

u njemu se više ni jedna ljubav ne piše

Ti dobro znaš da za njega leka nema više

i da je uzalud svaka ljubav ma ko ti je dao

Na tvojim usnama više poljubaca nema

samo  na tren zaiskri ponekad želja u oku

kao vatra što se na večnu tamu sprema

Žalim te draga moja i osećam bol duboku

što ti melemi moje duše pomoći ne mogu

i što ćeš ostati  samo lepa slika u mom oku

NISAM TE ZABORAVIO

Nisam te zaboravio

sigurna u to budi

osećam te ja u svakom trenu

kad se nasloniš na moje grudi

onako u mislima

Kad poželiš da ti poljubim usne meke

i oči tvoje suzne da pogledam

kad misliš da su mi daleke

Nisam te zaboravio

sigurna u to budi

evo brišem tvoju suzu sa mog lica

u naručju te držim i ljubim usne tvoje

onako u mislima.

Volim te milo moje

DUGA ZIMA

Zimski dani hladni okvaše u belo sve

hladnim dahom zalediše mi i nade

noć crna peduga kao da mi je krade

da još jedna godina prođe mi bez nje

Bez nje sve je tako sivo i sumorno

nedostaje mi osmeh i njen glas

blizina i toplina njena kao duši spas

da joj se raduje ovo srce umorno

Čekaću da prođe i ova zima duga

i noći duge u kojima sam tugu krio

nadam se doći će bolja vremena druga

Doći će dani o kojima sam dugo snio

da se sretnemo posle ove hladne zime

sretan da budem kao što nikad nisam bio

SVRATI PO NEKAD

Svrati  bar  ponekad  u sasvežđe moje

na  putu kad kreneš na zvezdu tvoju

dođi da tražimo zvezde po lepoti i broju

možda sazvežđe moj postane i tvoje

Dođi provešću te kroz  tajne prolaze

kroz  kiše meteora i sjajne plejade

dok nas čuvaju  Bogovi i boginje mlade

videćeš  odakle iskre  ljubavi polaze

Saznaćeš  tajne što niko još ne zna

tajne svetlosti što sa zvezda dolaze

Saznaćeš  u njoj  koliko te volim ja

Osetićeš lepotu planeta što prolaze

anđeosku  muziku što duše spaja

i anđeoske ruke dok  na tebe paze

S'DRUGE STRANE

Sreli smo se s'druge strane mlečnog puta

bez  prtljaga i kofera punim od života  

oko nas samo beskrajna nebeska čistota

kao najlepše more  po kome se zauvek luta

Ne vidim te i ne čujem a  tako te dobro osećam

svaku tvoju misao čujem vidim i razumem

osećam se slobodnim  kao da sve smem

kao da sam stobom uvek  bio, kao da te znam

Sve je razigrano u meni, duša mi je ljubavi puna

u duši pesma nebeska  za  Tebe stvorena

muzika  Božanska što je svira  nebeska struna

Osećam tvoje dodire i tvoju  blizinu  kraj sebe

svetlosti  zvezda skrivaju  te negde daleko

ali  znam da  najlepša  zvezda  liči  na tebe

JESENJE KIŠE

Kako  su lepe hladne jesenje kiše

kad me priroda primora da mirujem

da u toploj sobi tvoju kosu milujem

i tvoje telo dok mi u zagrljaju miriše

Senke s'prozora po sobi  igraju

dok vetar povija  ulični drvored

ljubim tvoje usne slatke kao med

dok oluja besni u mom kraju

Možda kišne jeseni zato i postoje

da  uživamo u toplini ovakvih  noći

u senkama  skrivamo  i volimo nas dvoje

I ova će jesen kao i svaka druga proći

ali  ti ćeš mila  sa mnom zauvek ostati

moja ljubav i radost biti svake noći

PISMO

O svemu sam ti u tom pismu pisao

još  ga poslao nisam, otvoreno je

sve pomislim nisam ti rekao sve

moju žudnje  i svaku o tebi  misao

Svaku noć  sam stavio u kovertu

svaku  želju milovanja poljubce i nade

patnje i vreme prokleto što mi te krade

Tebe moju  ljubav najdražu na svetu

Nikada  nećeš dobiti to pismo

ostaće sa mnom kao moja tajna

u njemu smo zajedno i ako nismo

U njemu uvek ljubim nedra bajna

kad god ga otvorim na tebe zamiriše

osećam te dušom i vidim dva oka sjajna

UVOJAK

Kako  ti je  lep  taj uvojak na kosi

kao da u njemu neka magija se krije

kad me tako privlači  a srce mi ludo bije

dok  gledam to lice što ga  na sebi nosi

Na usnama  ti vatra i nektar od ljubavi

zamka si skovana za dušu i moje oči

nemir koji se priziva svake noći

u zagrljaj koji ne može da se zaboravi

Ti si moj san i java u istom trenu

otrov moj  i lek moj

kad  seta me  lomi i suze  krenu

Sunce si koje blista i prlepi osmeh tvoj

lepota kojom se samo Anđeli diče

Ti si cvet i najlepši  lepote spoj

NE VERUJ

Nemoj u mene gledati

niti mi  ikad nešto oprostiti

da bi me  uvek  na to podsećala

pogledom  hladnim i tuđim

Nemoj mi samo mane tražiti

s'njima  svoju sujetu  hraniti

otrovnim  rečima  provocirati

i u tome  licemerno uživati

Nemoj me ljubomorom ubijati

naivnim  rečima  iskušavati

čašu  ljubavi  gnevom puniti

u suzama ćeš oproštaj tražiti

Nemoj se tako naivno  trovati

tuđom zavisti vešto skrivenom

ne daj da ti drugi sudbinu kroje

nauči da veruješ i čuvaš svoje

TO SI BILA TI

To si Ti danas po oblacima pisala

i slike svoje po njima  kačila

lepotom  Sunce zamračila

ljubav s’ oblaka svima  slala

To si Ti nežno menjala  dan

dirnula  u svako srce  zaspalo

u  svako ulila  bar ljubavi malo

i svakom darivalai  najlepši san

Ti si to želela  mene probuditi

Sunce mi na  usne spustiti

sa  oblaka  me voleti  i  ljubiti

Ne dati  mi reči  izustiti

srca  nam pogledom spojiti

iz  zagrljaja  nikad ne pustiti

VETAR

Nemam  ja takvih reči da bih ti mogao reći

šta mi je na duši i koliko  te u meni nema

koliko  tužnih  dana na srcu mi drema

kao  brodovi nasukani  kao brana mojoj sreći

Kroz  prostor i kroz vreme, kroz etar

šaljem ti misli, dodire i poljubce moje

da te u mislima grlim i ljubim usne tvoje

šaljem  ti ljubav  neka je tebi odnese vetar

Kad  ti zamrsi kosu i dodirne usne rumene  

i lice  tvoje belo počne nežno milovati

znaj da te tada vetar  ljubi umesto mene

Kad osetiš toplinu u srcu sigurno ćeš znati

kako je srce puno kad te neko  želi i voli

osetićeš  znam  da za tobom neko pati

NOĆAS

Bojim se tih silnih romana u tebi

tolikih  priča i gomile slova

dal' će te razumeti glava ova

kad  te na grudi privijem sebi

Da li će biti tada priča tvoja

zanosna i slatkorečiva,  koja opija

da li je tvoja il'  je nečija kopija

kako da je prepozna duša moja

Nemoj mi ništa govoriti samo ćuti

dok  te grlim i dok nas pokriva tama

Ti  noćas  svoju priču piši sama

O tišini o ovoj noći o ljubavi među nama

takvu priču mila moj noćas napiši

kakve nema u tvojim knjigama

OPROSTI MI

Oprosti mi  što ranio sam te

što sam ti vreme  unazad vratio

dok sam te voleo a nisam shavtio

da  želiš  da zaboraviš  na sve

Tako sam te  želeo a nisam znao

da  si  ugarak već odavno ugašen

da si jedan tužni život  promašen

i  da ti je dušu neko  odavno raskopao

Oprosti mi što ranio sam te

što sam u tebi vatre nove palio

i  što sam te silno želeo oprosti mi sve

Da sam  te ikad  ranije sreo nebi žalio

da istim putem kroz  život gazimo

a  vatre ljubavi  život bi za nas  palio 

ČINI MI SE

Evo počinje  jesen vlažna i sumorna

na drveće i našu stazu pala  je slana

kao posuti prah, njena je svaka grana

sve je njeno, i ova moja duša umorna

Od  čekanja i nadanja,  prohujalih  leta

od pepela sagorelih  želja i uspomena

dana sretnih kad  me je volela jedna žena

i lutanja kroz  život tražeći je na kraj sveta

A'l  uzalud vreme, godine i prosuti dani                                        

kad  nigde  nema takve ljubavi  više

da  lek i melem bude mojoj rani                                                                                                      

Mojoj  duši što za njom još čežnjom uzdiše

u hladnim noćima ove jeseni  sumorne

čini  mi se, nikad  je neću naći više

NE BUDI TUŽNA

Smej se

neka  ti se osmeh ozari usne i lice

tu neka  ostane  i nemoj ga kritii

neka  ti krasi sjajno oko i lice belo

 i Ti ćeš najlepša  žena biti

Smej se

neka ti grudi pune radosti budu

Izbriši smehom sve životne bore

Sve dane crne i mračne

I sve tuge i sete što te noćima more

Smej se

neka odjekuje i  neka se čuje daleko

da  Sunce za njegovim ehom pođe

da te obasja i svojom stazom povede

i da na lice tvoje konačno sreća dođe

Smej se

možda se setiš zaboravljenih staza

izgubljenih zvezda i mesečevog sjaja

možda ti praštanje napravi stazu novu

stazu sreće i  ljubavi  bez  kraja

SA ISTOKA

Kad  tmurni oblaci sa istoka krenu

i usput zemlju željama zalivaju

svojim suzama gradove umivaju

znam da poruku mi donese njenu

S’vetrom  i kapima što mi po licu liju

oči  zatvaraju i do daha ne daju doći

i  teraju me da ćutim i slušam ove noći

a oni će mi reći šta njene poruke kriju

A znam da je tužna jer Sunca s’njima nema

uzalud  u daljinu svi pogledi tužni i sneni

Sve je  bez Sunca i novo nevreme se sprema

Samo  kiša i  vetar kao duboki uzdasi njeni

kao knjiga nemuštim jezikom  pisana

skrivena ljubav u jednom srcu, u jednoj ženi

TAKO SI MI NEDOSTAJALA

Tako si mi nedostajala nemam reči

toplina tvoja ,osmeh, i sjaj u očima

nežnost  i ljubav tvoja u dugim noćima

što  mi dušu i ranjeno srce leči

Samo je malo trebalo da nestanem

da se ugase snovi i  nade  moje

da ću ikad više ljubiti usne tvoje

i da te zauvek voleti prestanem

Konačno dani se dugi više ne broje

ni sati ni sekunde ni minuti

s'tobom je najlepše milo moje

s'tobom je najlepše i kad se ćuti

i kad su reči skrivene u očima

i što se samo u srcu mogu čuti

KUTIJA ZA DRAGULJE

U mojoj kutiji za dragulje samo su tajne

nema bisera ni rubina, ništa slično nema

i samo Ja znam šta u toj  tami drema

i šta s’krivaju brave zlatne i sjajne

Tamo se kriju samo snovi i želje

reči  što nikad nisu izgovorene

i što će ostati zauvek zatvorene

u tami koja dušu melje

A život će prolaziti  pored mene

a Ja ću samo kao senka biti

i tiho nestajati zbog  jedne žene

Što njene usne nikad  neću poljubiti

i što je vreme sve dalje odnosi

i što ćemo  se u vremenu izgubiti

ZVEZDANE STAZE

Zašto su zvezde uvek  tako daleko

zašto su zvezdane staze sjajne  tako

i zašto do njih nije doći lako

zašto do njih stiže tek po neko

Zašto je sve tamo negde zapisano

u zvezdanom prahu od ljubavi

svaka  sudbina  da se ne zaboravi

i ostaje sve  u vremenu zaključano

Da li se tamo svako srce oporavi

kad se nebeske tajne pročitaju

i sve ružno zauvek zaboravi

kad kreneš tom stazom srećan i uzbuđen

u beskraj u večnost u svetlost

sa nekim ko ti je tamo  suđen

NADANJE

Evo  mi dani  prolaze, mračni i dugi

od tebe ni glasa,ne znam  da li ćeš doći

da li će ovo uzaludno nadanje  ikada proći

da'l ću te ikad videti, ili te ljubi neko drugi

Sve su mi noći uvek slične  košmarne priče

u svakoj si ti  i u svakoj negde nestaneš

skrivaš se uporno  i nikako da prestaneš

da me moriš, a noći činiš da jedna na drugu liče

Možda se ovako lagano ludim postaje

kad reči zamiru i nestaju, i nema ostaju usta

kad od svega samo bleda senka ostaje

i kad me konačno ubije ova nada pusta

sve se u meni sledi i zauvek okameni

ostaće samo tragovi tvojih mednih usta

A TAKO JE MALO TREBALO

A tako mi je malo trebalo

da zakoračim u sazvežđe tvoje

kroz vreme da te prati srce moje

u zagrljaju s'tobom nikad nebi stalo

Za uvek bi kroz vreme lutali

univerzum  bi  bio naše more

svitale bi nam najlepše zore

i na moru ljubavi mi bi plutali

Samo da si mi onda odgovorila

šta  si u sebi  konačno odlučila

ni jedna sumnja ne bi se stvorila

I moje srce ne bi toliko mučila

i sva nadanja na vreme bi nestala

žalim što o ljubavi ništa nisi naučila

MESEČINA

Večeras je Mesec  baš poseban

doziva nas sebi u senke svoje

da u njima ljubim usne tvoje

dugo i nežno dok ne svane dan

dok mi ne kažeš da voliš me

da ova noć bude mala tajna naša

naš zavet i puna ljbavi čaša

da je ispijamo i zaboravimo na sve

A mesec će nas u svojoj senci skriti

čuvati nas i usne naše obasjavati

gledati nas i snama se ljubiti

U  krilu mome tiho te uspavati

a sutrašnji dan tiho će nas buditi

da čekamo Mesec da se vrati

TRENUTAK

Proletela si kroz vreme kao trenutak

ni odbljeske svoje stigla videti nisi

u ogledalima života iizgubila se ti si

i skrila u svoj mračni i tajni  kutak

U tajnu odaju od straha salivenu

gde  se k'o plen od svega braniš

i samu sebe sobom hraniš

i gde te sujeta jede skrivenu

Za tebe svetlost ništa ne znači

ni  harmonija života za te'ne postoji

iz tebe samo hladnoća zrači

U kojoj  se ljubav na prste broji

gde radost života samo slučajno svrati

jer odatle svi su pobegli kud koji

NEMUŠTE REČI

Sa usana ti čitam samo mir i tišinu

a u očima ti igraju senke i vatre plam

nepoznate a kao da ih odavno znam

kad mi vrata srca tvoga odškrinu

A ti ni ne znaš da te neko želi

da ti u srce nečujno i tiho zaviruje

da iskru ljubavi u tebi raspiruje

i da  bi s'tobom radost da deli

Tvoje su usne roman bez reči

samo iz očiju daješ mi da čitam

da taržim iskru koja dušu leči

I nemuštim jezikom da te pitam

da li me u svoje srce primaš

i da'l  i dalje usamljen da skitam

NEMA TE S'VETROM

Ne čuje se više glas tvoj iz daljine

vetar mi tvoje pozdrave ne donosi

samo tišina duboka, nema vetra u kosi

nema glasa od koga mi oko sine

A grudi od radosti i sreće da puknu

samo se seta u dušu nečujno uvukla

nebi li je tiho otrovala i dotukla

neda  grudima ni da jauknu

Čekam vetar da mi zaigra po kosi

da mi donese miris i glas tvoj, i što ga već nema

il' tvoja šaputanja  nekom drugom nosi

Možda obraz tvoj na tuđem ramenu drema

ili  mene samo ljubomora truje i oči mi zatvara

sigurno se tvoje srce u posetu meni sprema

NE BUDI TUŽNA

Mila moja nemoj tako tužna biti

to život samo ružnu stranicu piše

i dok je čitaš nestajaće  sve više

i nećeš više plakati i tužna biti

I sve će opet kao nekada biti

Sunce će opet postati Tebe deo

i opet ćeš svoje divne snove sniti

A ja bih ti tako pomoći hteo

evo uzeću sve od tvoga bola

i nosiću ga život ceo

VETAR

Vetar je donosio zvuke njenog grada

u njemu sam glas njen prepoznao

slušao ga pažljivo ne bi li reči razaznao

i poruke što mi govore gde je sada

Zamirisa  duša njena svuda oko mene

kao magija što vetar je  donese

da me kao list negde daleko odnese

i spusti u krilo prelepe žene

Da zauvek tamo ostanem i nestanem

u crnoj kosi da se skrivam i uživam

i nikad da ne prestanem

O lepoti i sreći da snivam

i da je ljubim sve dok ne nestanem

u njenoj lepoti da uživam

MISLIO SAM

Mislio sam da sam te preboleo

a ti si se u meni tako dugo krila

ni slutio nisam da si tu uz mene bila

skrivena ljubav  koju sam nekad voleo

 I bio spreman za tebe sve na svetu dati

voleti  te  bzgranično za sva vremena

moja si opsesija  bila i najlepša žena

koju sam tada želeo u srcu  čuvati

Sada mi se ponovo u život vraćaš

kao kazna u snove mi se neosetno  uvučeš

u njima me zanosno ljubiš  kao da znaš

Da sećanjem  na tebe možeš da me dotučeš

da ću za tobom danima lud i opijen biti

kad se u zoru  iz mojih snova tiho izvučeš

ISTINA

Nemoj se kriti  iza oštrih reči

u glasu ti jecaje čujem i suzu koja samoću čeka

ranjena  ptico bez pesme ostavljena sama

bez nade i ljubavi bez  zagrljaja meka

Nemoj se plašiti  i strahom braniti

Ja samo samo prolaznik što kroz život ide

slučajni  namernik na tvojoj stazi

koji  vidi ono što  drugi ne vide

Ne truj tako svoju dušu i druge oko sebe

obraduj i one koji te nikad nisu znali

otvori srce svoje i suze pusti da teku

istina je tvoj kamen bio veliki ili mali

SENKA

Budan sam a noć je odmakla daleko

san mi ne dolazi a misli me tebi vode

kao  noćna senka lutam kvartom tvojim

žurim da te nađem pre nego Mesec ode

Da zavirim samo na čas kroz prozor tvoj

da ti usne dodirnem i poljubim u snu

pokrivač da ti vratim na njegovo mesto

da me osetiš kraj sebe i ako nisam tu

Evo Mesec  me već poziva na put

prošlo je vreme senki  budi se dan

ljubim te na rastanku  brzo i nežno

pre nego se vratim u moj san

Čekaće me Mesec  i sutra i pozvati sebi

sa  senkama njegovim opet ću ti doći

prozor tvoj ću pronaći i tiho otvoriti

kraj tebe biti i ljubiti te cele noći

SETI SE -ljubavne pesme

KOŠUTA

Prilaziš mi oprezno kao košuta sa strahom

plašiš se da u meni negde zlo ne spava

skriveno iza umilnog glasa i slatkih reči

otrov za srce tvoje što ga skriva kosa plava

Plašiš se strela u očima i pogleda skrivenog

naglih pokreta  i preglasnog  razgovora

odela prostog sirotinjskog  i neuglednog

al' nešto te ipak vuče u blizinu toga stvora

Ne plaši se mene,zlo je teško  i  izdaleka zaudara

sa sotonom u dvoru  biva gde nikad ne zalazim

u skrivenom pogledu Ja skrivam svoj strah

u glasnom razgovoru hrabrost pronalazim

Da  te mogu tako krhku i nežnu na grudi  priviti

da se ne povrediš o  moje muške navike i sujete

da možemo zauvek zaljubljeni  biti  i voleti se

Kao par golubova kad srećni u nebo uzlete

JESEN

Svake jeseni  hladni  vetrovi  dolaze

huče po parku i lišće kovitlaju

zatrpavaju  uspomene naše

da nam se tragovi više ne poznaju

Ne vide se više ni naše staze stare

nad njima samo lebde naše reči

i njih će vetrovi zauvek razneti

 i ništa ne može da ih spreči

Polomiće  vremenom  i one grane

ispod  kojih smo se krišom ljubili

sklanjali se od tuđih pogleda

u zagrljajima se skrivali i srećni bili

Ničeg više nema samo uspomene

samo slike iz dana ljubavi  i radosti

naviru misli same a u svakoj si ti

sećanje moje na dane mladosti

SETI SE

Seti me se bar ponekad

osetiću Ja kad to se desi

zaigraće nešto  u meni

i pitaću se tada gde si

Skim si ili si sama

da li je vreme i tebi stalo

il' samo meni uvek je noć

treba mi tvoje svetlosti  malo

One tvoje u učima

što sija kao  sunce malo

a tako žestoko greje

do njega mi je stalo

Seti me se bar po nekad

manje će srce da mi pati

znaću da te seta mori

možda te ona meni vrati

NA IZVORU

Na ovom izvoru sam te nekad čekao

gledao niz stazu kamenu kada  ćeš naići

skupljao hrabrost u sebi da ti mogu prići

da bi ti tajne srca svoga rekao

Gledao u prelepe haljine tvoje

onako lepe I mirisne da čula uživaju

u nabore na njima što te skrivaju

da ih zauvek upamti  srce moje

O kako si mi krasna uspomena

iz mladosti biser sačuvani

podsećaš me na prošla vremena

I sad mi nedostaju ti sretni dani

i Ti kao ljubav i najdraža  žena

kao reč i kao lek na mojoj rani

SEĆANJE

Svaka pomisao na tebe

bezbroj slika pred očima mi stvara

pratim ih setno bez  daha i pokreta

u vremena prošla  s’njima se vraćam

kad si  bila lepša od svakog cveta

I u mislima letim tebi na kraj sveta

da se opet negde u etru sretnemo

kao nekad  da se zaletiš meni u zagrljaj

onako nasmejana lepa i vedra

tako mi nedostaje taj predivan osećaj

Ostala si moj cvet  iz mladosti

uvek lep i prisutan duboko u meni

uspomena moja i tuga moja

dragulj moj u srcu skriven

i sad mi nedostaje ljubav tvoja

OBLACI

Na nebu oblaci razne slike stvaraju

oblike koji  na život veoma liče

smenjuju se kao kadrovi  na filmu

za svakog ispisuju po deo priče

Gledam i čitam s'nebeskog platna

Ima li znakova koji  o sreći govore

o samoći koja već predugo  traje

i da li će svitati drugačije zore

Odavno sam već kao pustinjak

u samoći  tražim sebe deo

u starsti izgubljen delić ljubavi čiste

što mi nedostaje život ceo

Čekam da oblaci srce oslikaju

da lik mi tvoj  na nebu dočaraju

da mi kažu  da sam te našao

i ako znam da oči me varaju

SLUTNJA

U prostoru te slutim i dodirujem

tanane poruke po usnama mi pišeš

osećam blizinu tvoju kao da dišeš

 zbog nje se noćima ne smirujem

Opijaš  me otrovima mladosti

pojiš mi dušu anđeoskom lepotom

tvojom mladošću i dobrotom

odvodiš  me u svet ljbavi i radosti

Gde se  sanjaju samo snovi  iz raja

gde vreme apsolutno  ne postoji

samo želja da sve to nema kraja

i gde  se ništa i nikad ne broji

a želje su barka od zvezdanog sjaja

što plovi nebom  gde su putevi  tvoji 

NE ZNAŠ TI

Ne znaš ti da tebi stihove pišem

da svake noći nestaje deo mene

u noćima bez  sna i kad suza krene

lagano  i tiho neda mi da  dišem

Svaki  dan mi postaje nova nada

da će nam se putevi  u jedan sliti

da ćeš na tom putu i ti lepoto biti

žena naslućena  lepša nego ikada

Očaravajuća i suncem obasjana

radosti  puna sa sjajem u očima

moja isceljena rana

Bolovana krišom u dugim noćima

postala bi radost mojih budućih  dana

i svetlost sunca u mojim očima