Vetar je donosio zvuke njenog
grada
u njemu sam glas njen
prepoznao
slušao ga pažljivo ne bi
li reči razaznao
i poruke što mi govore gde
je sada
Zamirisa duša njena svuda oko mene
kao magija što vetar je donese
da me kao list negde daleko
odnese
i spusti u krilo prelepe
žene
Da zauvek tamo ostanem i
nestanem
u crnoj kosi da se skrivam
i uživam
i nikad da ne prestanem
O lepoti i sreći da snivam
i da je ljubim sve dok ne
nestanem
u njenoj lepoti da uživam
Нема коментара:
Постави коментар