NA MAJČINOM GROBU

Danas sam mama na tvom grobu bio

cveće sam ti sveže iz bašte doneo

oprosti mi što sam morao zaplakati

dok  sam ti sliku ljubio kao tebe deo  

                                                                  

Sećanja su samo tihe suze su pratile

ni reči nisam mogao tada izgovoriti

a želeo sam ti baš o svemu pričati

ali nisam mogao dušu otvoriti

Plaših se da te brigama ne uznemirim

bezvrednim stvarima da te ne opteretim

da mi u san zabrinuta ne dolaziš

svaki put kad te se setim

Stajao sam pogleda prikovanog

razgovarao sam u mislima sam sa sobom

a tako  sam bio siguran da si znala

da stojim tu pred tobom

Gledala si me od nekud skrivena

osećao sam to negde duboko u sebi

suza mi topla kanula na ploču hladnu

da moju ljubav prenese tebi

NA OBLAKU

Noćas sam ti pozdrave slao

na oblacima sam ti stihove pisao

kad u ponoć doplove u grad tvoj

da pročitaš svaku moju misao

Da ustrepti tvoja duša i telo

kada te dodirne oblak beo

i u naručje zvezde da ti prospe

da te krase za život ceo

Moje će misli i dalje navirati

na svakom oblaku ljubav ću ti slati

pisati stihove samo za tebe

u svakom ćeš za moju čežnju znati

Sa oblaka da te čvrsto zagrlim

u zagrljaju dugo da ostanemo

u jedno telo da se stopimo

i u snovima da nestanemo

DUŠA

Otvoriše se kamena vrata

uz tupu škripu vremena,

teret teški roni se u bezdan

i nestaje sa nejakih ramena

U ponoru lom se čuje

lome se krici o obale beskraja

nestaju okovi teški oko duše

kovani od  jada i očaja

Topla  kiša spira okorele suze,

grudi se pune novim životom

u očima sunce se sjajno ogleda

i lice zasija božanskom lepotom

U izmaglici na samom pragu

odjeknu divan Božanski glas 

ranjenoj duši kao melem na ranu

to ljubav dolazi  kao spas

U VENAMA

Osećam da tečeš mojim venama

kao plima nadireš sve dalje i više

osvajaš me nečujno i sigurno

dok  tvoja duša sa mojom diše

Samo jedan pogled je dovoljan

da bez  reči kažem ti sve

dok  u zagrljaju mom se kriješ

i čitaš iz pogleda koliko volim te

Na tvojim usnama je magija

nektar što dušu zavodi i opija

u roba ljubavi me pretvaraš

lepotom otrovnom kao zmija

Dušu otrovah  tvojom lepotom

za ljubav tvoju dao bih i svet ceo

postala si misao i potreba moja

postala si mene deo

DALJINE

Sastavljam sliku od tvojih reči

muziku pišem od pesama tvojih

sklapam te u mislima kao figuru

da se stvoriš isped očiju mojih

Zidam pažljivo kulu od želja

slažem tvoje radosti i misli tvoje

poljubcima ih za dušu lepim

da oblože ljubavlju  srce moje

Slikam te na nebeskom platnu

bojim te zlatnim bojama sunca

mojim snovima te ukrašavam

dok moje srce sa tvojim kuca

Znam da te nikada videti neću

daljine su te odnele daleko

ostaćeš  samo žena iz snova

koju sad ljubi drugi neko

VETAR

Vetar sa mnom po obali šeta

razigrano po talasima skače

na trenutak  mi i oči zatvara

mrsi mi kosu i duva sve jače

Donosi glasove nečije tuđe

i oni nemušte vitla oko mene

u koraku ih zamišljen osluškujem

priželjkujem glas voljene žene

Da se u tišini vetra razgovaramo

vetar bi nam jedini svedok  bio

da joj na glas otvorim srce i kažem

sve što sam do sad u sebi krio

Osluškujem da čujem taj nežni glas

da zasvira kao ovog vetra struna

da s'vetrom zajedno u mislima letimo

da nam duša bude puna

Vetar da nam bude svedok i drug

da naše želje prenosi brzo i lako

dok se u mislima  grlimo i volimo

jer jedino možemo tako

U KAFIĆU

Gledam tu ženu kako je tužna

u praznom pogledu samo tišina se sluti

sve joj je tako sivo i beskrajno daleko

prelepe usne tajnu kriju a njeno srce ćuti

Da li ona to svoje grehove krije

ili joj neko dušu rani pa ranjena pati

u praznom pogledu i čaši vina mir traži

jer tugu i jad suzama ne može sprati

Gledam njeno divno lice

počinjem zbog nje i ja  tužan biti

što takva lepota pred očima mi vene

a  poglede na nju ne mogu skriti

Ona je tako lepa kao anđeo

sa njom bi podelio svu njenu muku

na lepo lice osmeh da joj se vrati

samo kad bi mi pružila ruku

PROLEĆNI DAN

Tebe mi je doneo prolećni dan

sa prahom sunca sletela si u moj svet

ti si misao koja me u stopu prati

mirišeš na proleće kao najlepši  cvet

Lepršaš i u koraku me svuda pratiš

zamišljam tvoje  prelepo lice

i kad god poželim da ga ugledam

nestaneš  i odletiš  poput ptice

Misli o tebi slike mi najlepše stvaraju

ti si najdraži deo mojih samotnih dana

u bašti mojih želja ti si moj anđeo

imoja duhovna hrana

Sa prahom sunca sletela si u moj svet

doneo te prolećni plavi oblak na sebi

dok na njemu tvoje ime piše

hoću  i želim da mislim samo o tebi

PROLEĆE

Proleće ti vidim u očima i osmehu

priroda te kao prolećni pupoljak budi

osmeh ti i radost na lice donosi

sve cveta  i miriše kao tvoje grudi

Ti si pupoljak mirisan i zanosan

čarobni nektar na usnama ti toči

opijaš me neodoljivo svojom lepotom

mamiš me na tvoje usne i tvoje oči

Sve na tebi je lepo i sjajno kao proleće

raspevano u sunčevoj svetlosti

i tvoja duša na proleće miriše

tako puna ljubavi i radosti

Ti si ukras u prolećnojj cvetnoj bašti

najmirisniji cvet sa naviše boja

svetlost si u ovom prolećnom danu

ti si ljubav moja

ČINI MI SE

Čini mi se zalutao sam kroz vreme

u bespuća dvadeset prvog veka

gde vetrovi hladni kroz grudi duvaju

gde ni nikog ne voli i ne čeka

Sve je tako hladno i od srca daleko

samo su maske privlačne i šarene

a iza njih od ljubavi ni traga

žao mi je al' nije ovo vreme za mene

Kako  prživeti takvu  golgotu

kad je ljubav gorivo mog života

kako znati ko se iza maske krije

možda krije nekog skota

Odavno su emocije duboko zakopane

tek ih se ponekad neki sete

sve me tako na pustinju podseća

mislim da ja nisam sa ove planete