BUĐENJE

U njenu kosu uplelo se sunce

na jastuku joj poruke piše

mirisom kafe budim je nečujno

dok sunce tragove snova briše

Ne odlaze lako snovi njeni

usnule oči sunce joj nežno budi

ljubim joj usne i lice  sneno

doj joj uzdah nadima grudi

Sunce se polako sa lica skloni

umesto noci dan je hvata

usnulim usnama ona me ljubi

vuče me sebi i grli oko vrata

Ustani anđele kafa te čeka

sunce je već na nebu visoko

dođi da zajedno more gledamo

da ti ljubim lice i usnulo oko

U POGLEDU NJENOM

Osećam toplinu njene duše

strah košute na lepom licu njenom

što u mislima skrovište ljubavi traži

da se skrije u srcu i u pogledu mom

U očima njenim vidim samo ljubav

kao talas što udara na lice moje

i bezbroj pitanja što plove na njemu

što odgovor traže, pred njom ko je

Želi da me razoruža pogledom

da me pogledom bez reči pokori

u srce nečujno da mi se uvuče

da me u njeno srce zauvek zatvori

Pustiću je da u moje snove uđe

da pregleda sve odaje tajne

sva pitanja što joj se u oku kriju

i sve što žele da vide njene oči sjajne

A onda ću je u moje srce zatvoriti

kad radoznala u zamku upadne sama

zaključaću je teškim vratima ljubavi

i ljubiti danima i godinama

KIŠNI DAN

Još jedan sumoran dan

samo kiša i oblaci

na ulici nigde nikog

ne odzvanjaju ničiji koraci

U polu tami sobe

samo tišina i ja

ostao sam bez reči

i bez sna

Ovaj dan je kao i ja

tužan i sumoran

samo mi  ona u mislima

od nje sam umoran

Gde li je sad

na kojoj je strani sveta

gde li je odnelo vreme

u čijem li naručju cveta

Čije je sada proleće

da li na istu ljubav miriše

istim mirisima opija

i ubija dok se za njom uzdiše

Opet mi se vrti po glavi

u misli mi ulazi

ttruje me u sumornom danu

iz glave mi ne izlazi

Gde god pogledam, ona tu je

na prozoru, na jastuku

kao sada da je tu

Gledamo se, drži me za ruku

Pred očima stare slike

I na njma njeno lice

anđeoski osmeh blag

ipogled nevernice

Tmuran je i težak ovaj dan

da je zaboravim Bogu se molim

a opet sebi priznati ne mogu

da u stvari još uvek volim