U TIŠINI

                  

Tragovi bosih stopala na peščanoj sprudu

stopalima nacrtano srce u pesku

poruka nekom dalekom na zalasku sunca

da je ponese sobom na putu dalekom

u daljine nekom dragom za kim srce kuca

Na svakom otisku neka želja, skrivena misao

bezbroj neizgovorenih reči koje  čekaju čas

svaka od njih pretvara se u nečujan krik

što odzvanja na crvenom zalasku sunca

dozivajući sebi iz daljina voljeni lik

Na horizontu samo još tragovi crveni

plima lagano talasima poruku srca briše

tama već prekriva dugi peščani sprud

samo se čuju zvuci talasa kako obalu ljube

slušam i puštam misi da lete bilo kud

Sutra će jedno srce odavde opet poruke slati

pakovati želje da ih sunce na zalasku ponese

u predele daleke gde mesec smenjuje dan

i tako na zalasku svakom u tišini mora

dok se ne ostvari željeni san

KOČIJA OD SNOVA

Noćas si mi u san dolazila

tiho na na prstima zvezdanom stazom

budio me na tren osećaj blizine tvoje

opijen lepotom tvojom  tonuo sam u san

dok bi nežno ljubila usne moje

Sve je noćas drugačije bilo

neka te svetlost pratila i uz tebe bila

sve je sjalo bojama vasione, kao da je dan

svuda samo putevi nebeski i staze ljubavi

dozvala si me tiho u svoj san

Leteli smo tako zagrljeni

u svetlosti zvezda se neprimetno izgubismo

u nekom rajskom vrtu da dočekamo dan

i prve zrake zore rumene kao znak

da prestaje  najepši san

Čekaću  te noćas napragu snova

kad zakoračiš u san ja ću tamo  biti

da se izgubimo u beskraju zvezdanog  sjaja

na kočiji od snova da odletimo zagrljeni

i ostanemo zajedno bez vremena i kraja