Noćas si mi u san dolazila
tiho na na prstima zvezdanom stazom
budio me na tren osećaj blizine tvoje
opijen lepotom tvojom tonuo sam u san
dok bi nežno ljubila usne moje
Sve je noćas drugačije bilo
neka te svetlost pratila i uz tebe bila
sve je sjalo bojama vasione, kao da je dan
svuda samo putevi nebeski i staze ljubavi
dozvala si me tiho u svoj san
Leteli smo tako zagrljeni
u svetlosti zvezda se neprimetno izgubismo
u nekom rajskom vrtu da dočekamo dan
i prve zrake zore rumene kao znak
da prestaje
najepši san
Čekaću te noćas napragu snova
kad zakoračiš u san ja ću tamo biti
da se izgubimo u beskraju zvezdanog sjaja
na kočiji od snova da odletimo zagrljeni
i ostanemo zajedno bez vremena i kraja
Нема коментара:
Постави коментар