Gledala je negde
daleko, u beskraj
slala misli brze
i lake kao ptica
okićene
nevidljivim poljubcima
i osmesima
ljubavi sa njenog lica
U očima su joj
se skrivale suze
spremne da se
prospu niz setno lice
ogrlicu od
ljubavi da naprave
na grudima
lepotice
Na njenom licu
tragovi sete
tragovi nesanice
i tihe boli
tragovi čežnje i
toplih suza
i patnje srca
koje voli
Samo je more
udaralo o obalu
zalzak sunca
postajao je tama
na staroj stazi
odavno nikog nema
ona je i noćas ostala
sama
Нема коментара:
Постави коментар