ANĐEO

             

Od nekud se stvori ta divna žena
što pogledom pleni i pokreće
koje li je božansko ime krasi
na licu joj sija večito proleće

Vetrić joj crnu kosu plete
i miluje joj lice belo
šapuće joj tiho muziku neba
i kosom pokriva čelo

Sa njom sunce na licu putuje
korake joj zanosne broji
dok vetrić blagi lice joj ljubi
vreme na tren kao da stoji

Odjekuje pesma njene duše
u pogledu nežnom i dubokom
u osmehu sa usana rumenih
u osmehu vedrom i širokom

Ko li je ta prelepa žena
koju možeš slušati život ceo
i sa njom po nebesima leteti…
ona je sigurno božiji anđeo

GOLUBICA

U nebo gledam dok visoko leti
golubica bela nežnih krila
prizivam je da mi na ruku sleti
onako zadihana i mila

Da je na grudi naslonim
da se odmori i skupi novu snagu
poglede ljubav da joj poklonim
dok je držim tako nežnu i dragu

Umorna krila da joj se odmore
dok sanja odleteti negde daleko
oči moje da joj o sreći govore
dok milujem njeno perje meko 

Pogledima ljubavi da je pojim
nemuštim jezikom da je pitam
vidi li tugu i suze u očima mojim
do kad ću sam po svetu da skitam

O danima prošlim da joj govorim
o ljubavi jednoj koje nema više
sada ne mogu dušu da odmorim

sudbina mi drugu knjigu piše 

I ona je bila tako lepa kao i ti
toplog pogleda i belog lica
bili smo mladi srećni i zaljubljeni
bila je moja bela golubica

Na licu joj je uvek sijalo sunce
u očima iskre i mladosti žar
ona je bila moja ljubav moje srce
ona je bila moj božiji dar