Od nekud se stvori ta divna žena
što pogledom pleni i pokreće
koje li je božansko ime krasi
na licu joj sija večito proleće
Vetrić joj crnu kosu plete
i miluje joj lice belo
šapuće joj tiho muziku neba
i kosom pokriva čelo
Sa njom sunce na licu putuje
korake joj zanosne broji
dok vetrić blagi lice joj ljubi
vreme na tren kao da stoji
Odjekuje pesma njene duše
u pogledu nežnom i dubokom
u osmehu sa usana rumenih
u osmehu vedrom i širokom
Ko li je ta prelepa žena
koju možeš slušati život ceo
i sa njom po nebesima leteti…
ona je sigurno božiji anđeo
Нема коментара:
Постави коментар