da me prožme onaj osećaj sreće
dok joj u očima iskra ljubavi sja
ona vatra što nikada proći neće
Da me opije miris njene duge kose
dok me vraća u neke sretne dane
da opet osetim radost blizine njene
i otvorim rane životom zatrpane
Ona bi bila moj melem i lek
sunce radosti što mi u očima sja
mesečina što mi na jastuku spava
bila bi deo svakog sna
Kako bi voleo opet da je zagrlim
da joj usne nasmejane poljubim
na licu sunce da joj ugledam
u zagrljaju ljubavi da se izgubim
Rukama lice da joj pomilujem
u oči sjajne da joj se zagledam
toplinu duše njene da osetim
i nikome nikome da je nedam
Da sa mnom zauvek ostane
da nas sudbina zajedno prati
eh... kako bi sve drugačije bilo
kada bi vreme moglo da se vrati
Нема коментара:
Постави коментар