VINO JE MOJ DRUG

Vino je moj drug
ništa me ne pita, ne zamera 

samo ja pitam
sa njim razgovaram 
a vino  nemo odgovara
bilo danju bilo noću

Ono mi slike njene u čaši stvara
da je gledam da je se nagledam
a meni je nje uvek malo
ili mi se čaša čini tako mala
da u nju nije sve stalo
koliko je volim kad bi znala

Vino je moj drug
sve mi njeno u čaši odslika
njeno lice belo
njene divne oči snene
i usne rumene kao vino
kao da iz čaše gleda mene

U galami kafane stare gubi mi se glas
dižem ruku konobar da dođe
još vina da mi donese
da nastavim da je gledam i da sanjam
o lepoti njenoj
dok suzu s oka sklanjam

Vino je moj drug
kad me muzika u srce dirne
i ono sa mnom u čaši peva
da je zaboravim bar na malo
srce na kratko prevarim
da istinu ne bi znalo

Opet mi pogled na vino padne
i opet slike naših prošlih dana
u čaši se odslikavaju i u muslima proleću
bezbroj pitanja u beznađu
odgovore u čaši vina tražim
misli ne mogu da ih nađu

Vino je moj drug
sve mu poveravam
i tajne i jad, prevare i laži
baš sve
u duši duboko patim i u sebi plačem
lažem sebe da mogu bez nje

Ruke na čelu i srce umorno
ne čujem više nikog sve je tišina
samo duboki uzdasi govore
vreme je za u beznađe poći
i tiho se izgubiti u tamnoj noći

U nekom beskraju
daleko daleko od svih i od tebe
nadati se i u nadi živeti
patiti i plakati u samoći
sam za sebe