субота, 11. мај 2019.

PRVI POLJUBAC


  
Uplelo se Sunce u njenu  zlatnu kosu
u pramenovima joj  plete vence oko glave
dok gledam njene sramežljive oči plave
po obrazima joj se rumenilo prosu

Gledam u te prelepe stidljive oči
i osećam kako me njihova iskra prži
opijen lebdim, kao da me zemlja ne drži
dok srce ludo hoće da iskoči

Drzim je u zagrljaju dok me pogledom pije
milujem joj kosu i lepo nežno lice
ljubim je u tišini, dok srce kao ludo bije

U zagrljaju mi  treperi kao krilo ptice
koja se nikada ljubila nije
sa mom sada  piše prve stranice

четвртак, 9. мај 2019.

KO TE POSLAO




Ko te poslao da mi se u misli zavlačiš
svetlo da mi noćima ne gasiš
po mislima da mi tajno kopaš i rovariš
sliku svoju u njima da pronađeš

Ko te poslao baš pred oči moje
da se okamenim u trenu kad te ugledam
i opijen tobom zurim u beskraj
bez glasa, a toliko u meni neizrečnog ima

Ko te poslao u moje vreme
gde samo mogu da te gledam
ispod kapaka da te skrivenu sobom nosim
i opet stare snove moje prekopavam

Ko te poslao sada u sumrak života
kao da mi kaznu najtežu šalje
da gledam tvoj lik sada i posle kraja
a nikada te poljubiti neću

DOÐI U MOJ SVET




Svakog dana ispraćam sunce
poruke mu o rame kačim dok ne zađe
da usput prospe molitve moje
možda te negde na putu pronađe

Da dođeš u moj svet ljubavi i snova
da čulima i mislima osetiš sve rečeno
dođi i postani kraljica moga srca
da čitaš u oku mom: volim te ženo

Dođi da ti vetar svira planinske note
dok ti kosu uvija i mrsi i urla glasno
da ti haljine cepa i vrti oko tebe
kao da te ljubi strasno

Šetaćemo stazama naših snova
zalaziti u svaki kutak naših noći
sećati se lepih i prošlih dana
slike ljubavi nikada neće proći

Dođi u moj čarobni svet
ovde ptice jutarnju poštu nose
dok sunce na doručak ne stigne
u jezeru ogledam lice i crne kose

Proplanci i borove šume čekaju te
da sa njih poglede u misli slažeš
da lepotom opčinjena ostaneš
mislima razgovaraš i ništa ne kažeš

Moj svet je pun ljubavi
potoka, izvora, šuma i ptica u letu
samo mi tvoja lepota nedostaje
da bude najlepše mesto na svetu

Dođi, ljubavi, u moj svet
nemoj čekati neke lepše dane
jer od ovih lepših nema
dođi da mi najlepši dan svane

U jutrima maglovitim čekam na tebe
da te povedem, da se ne izgubiš
stazama  srca moga da te vodim
magla da nas skriva dok me ljubiš

Zove te planina, zove te nebo
zove te ovaj kamen sivi
dođi i postani deo ove lepote
dođi i ostani, ovde se najlepše živi

Ovo je tvoje planinsko jezero
gledam u njega, vidim tvoje lice
sve je ovde božansko i savršeno
kao lice planinske lepotice

Dođi, ljubavi, u moj svet
dođi da nebeske arije slušamo sami
dok priroda oko nas buja i raste
i s nama diše, dok se ljubimo u tami

Sa planinskog venca šaljem ti zov
kao najlepšu srnu da dozivam sebi
ako osetiš misli i želje moje, ti kreni
srcem krećem u susret tebi

Evo i mesec me zateče čekajući
sad te po njemu pozivam sebi
možda ti negde na prozor sleti
da moju ljubav prenese tebi


   

SIVI OBLAK


                   SIVI OBLAK

Evo, kačim se za oblak, žurim
da se izgubim u njegovim lavirintima sivim
sa prtljagom godina prošlih i suzom u oku
tražim skriveni deo večnosti u njemu da živim

Žurim da mi oblak sivi ne ode
da me ne ostavi, ne želim ovde više ostati
u sivilu beskraja njegovog mir ću potražiti
i deo njega zauvek postati

U beskraju vasione kad me odnese vreme
listaću sakupljene godine kao retke knjige
birati samo uspomene dušom pisane
i negde daleko na večnom putu živeti bez brige

Ostajte za mnom zemaljski jadi
sitne duše i ratnici željni na presto sesti
svi koji se dušama hranite i ljubav gazite, znajte
i vašu će jednom neko pojesti