ZAŠTO BAŠ TI

 Od kad si me krišom poljubila  
ne poznajem više sebe više 
ništa  više i ne želim 

 želim samo tebe

 

Budim se mislima o tebi

ti si moja letnja noć i moj dan

anđeo i čuvar moj

što mi noćima dolazi u san

Čarobne usne ljubavi imaš
kao  cvet što mirisom mami
na skriveno mesto me zovu

da ostanemo sami

Nazdravimo za ljubav našu
za svako jutro što nam svane
za sunce i radost u očima našim

da zajedno provodimo dane

Lepoto moja nedostaješ mi
i kosa tvoja na ramenu mom
pogled tvoj nežni  ljubavi pun

i osmeh vedar na licu tvom

Na licu joj sviće sunčan prolećni dan
u očima  beskrajne livade šarene
mirisne kao duga i sjajna  kosa njena

na usnama pesma kuda god da krene

Mislim na tebe u svakom trenu
nikada neću zaboraviti tvoje oči
taj pogled će do kraja da me prati

i biti uz mene svake noći

Pogledom me njenim za sebe veže
ne mogu se otrgnuti  i od njega skriti
postajem zavisnik tog pogleda i lepote

pristajem dobrovoljno njen rob biti

Kada bi samo znala koliko je crna noć
i koliko je prazan najlepši dan
kad tebe nema i kada jedva čekam noć

da te dozovem u moj san

Samo u nju gledati i srce napuniti
takvoj lepoti nikad ne odoleti
zauvek je poželeti i čuvati 

i zauvek je beskrajno voleti

Zavidim talasima što joj noge ljube
dok njene misli daleko u beskraj nose
što njeno lice zalazak sunca ljubi

i što joj bura mrsi duge kose

Zašto si baš ti u moje srce ušla
i sve ostavila u senci lica tvog
zašto sam tako zaljubljen i srećan

mora da te j poslao Bog

Kada prođem kraj prozora njenih
pogledom tražim te oči skrivene
što me mame i nemir mi stvaraju

kako bi rado ljubio te usne rumene

Tako je čedna i nežna kao cvet
na licu i u pogledu joj mir i skald
samo njene misli lete i ljubav traže

voleo bih da sam kraj nje sad

 

Kao gazela je kad gizdavo hoda
opija lepotom dok pogledom šara
sunce je sjajno  u korak prati

dok u srcu veliku  čežnju stvara

ZAGRLJAJ

 

Samo tišina govori dok nam se duše spajaju
dok mi neosetno  u srce i misli ulaziš
tvoje tragove u njima ostavljaš
dok svoje mestu u mom srcu pronalazis

U zagrljaju zaneseni lebdimo kao u snu
na oblaku ljubavi plovimo bez reči
muzika srca u grudima glasno odjekuje
i notama ljubavi vasionom  ječi

Tela nam se pretvaraju u jedno biće
opijen njom ne mogu ni reč izustiti
još čvršće je privijam uz sebe
ne mogu je iz zagrljaja pustiti

Dišem nju, dok me njene ruke grle
dišem ljubav njenu čistu i beskrajnu
dišem miris njenog vitkog tela
dok gledam kroz njenu kosu sjajnu

Opija me miris njene  duge kose
obraz mi njen ljubi dok usne ćute
duboki uzdah nadima joj grudi
dok se nežno privija uz moje skute

Telo mi jeno o ljubavi govori
jezikom lepote sa mnom trenutke deli
dok me njene usne nežno dodiruju
opijena iz zagrljaj  izaći ne želi

Njeno je lice lice najlepšeg anđela
njen pogled je kao talas ljubavi
usne njene  su otisak vatreni
koji ne može da se zaboravi

Njeno lice je kao sunčano proleće
na njemu osmeh kao najlepši dan
usne su joj  ruža rumena
njena lepota je kao nestvaran san

Dok mi ruž usana njenih po vratu piše
misli nam se u jednu želju pletu
postajemo jedna misao jedno biće
volim je sve više, volim je najviše na svetu

OSVAJAČICA

   

Nije skretala pogled s moga lica
u očima joj vidim ratnika osvajača
oružjem nevidljivim zarobila me
osećala se moćnija i jača

Osvajala me je drsko bez  reči
gledala me u oči i čekala tren
ko će čiji pogled da slomi
ona moj ili ja njen

Ko će prvi belu zastavu dići
pogled vatreni  ko će prvi skloniti
ko će prvi u zagrljaj poći
ko će za oproštaj moliti

ko će prvi oružje u travu baciti
ko li će ovu bitku igubiti
ko će koga za skute držati
ko će koga beskrajno ljubiti

Ispod oklopa i pogleda koji preti
Krije se jedna divna žena
lepa i mirisna kao planinski cvet
oružje je lepota njena

Predajem se, ne mogu joj odoleti
u zamku njenu upao sam sam
pobedila me lepota njena
moram srce da joj dam       

TVOJA BLIZINA JE DOVOLJNA

Dovoljna je samo blizina tvoja 
tvoje čelo uz moje,
tvoje nebo uz moje
dovoljno je za let u beskraj
da nam se duše u jednu spoje

 

Dovoljna je samo misao
i slika ova
pa da mi svane najlepši dan
u kom slutim i osećam dodire tvoje
treptaje tela i duše,
da oživim ljubavi san

Dok te milujem misli se roje
sve reči su ostale neme,
nemoćne su postale
svaka je malo  za taj trenutak
zaleđene na usnama su ostale

Naslanjam čelo na tvoje čelo
sve se oko nas okreće
obavija nas nevidljivi života veo
kad bih mogao u srce da te skrijem
da te imam za život ceo

Ljubavlju čistom
da te pojim i mijem
sa suncem da nam počinje dan
poljskim cvećem da ti kosu kitim
da živimo naše ljubavi san

SAMO SAM U NJU GLEDAO

Očaralo me njeno lice milo
i pogled nežan što me u jagnje pretvori
što me magijom tajnom opi
i u odaje tajne zatvori
skrvene u srcu njenom
 

Dok sam čekao da mi srce njeno otvori
opijen sam osećao da letim
ostadoh bez daha, htedoh nešto reći
ne mogu da se setim
samo sam u nju gledao

Čekao sam da da u stvarnost sletim
da mi se oči i duša napune lepote njene
da joj pomilujem lice i uvojke plave
da poljubim usne rumene
i lice najlepše žene

 

Ona je anđeo što ga put dovede do mene
muzika neba i ptica najlepši poj
boginja srca moga i jedina žena
ona je ljubav i život moj
do kraja vremena

    BUKOVČANKO

Iz kamena si ponikla lepoto
na smilje zamirisala na rođenju
lepoto moja  ne prevaziđena
ljubavlju okupana na krštenju
 
Bog te je stvorio bukovčanko
da budeš biser za svako oko
da ti srce puno ljubavi bude
da voliš iskreno i duboko
 
Bura je tvoja sestra rođena
i ti si k'o  bura hitra i čila
plahovita nežna i  žestoka
lepoto i dobroto moja mila
 
Bukovčanko biseru zlatni
skrivenog  u sjaju oka  tvog
najlepša ženo na ovom svetu
neka  te ljubav vodi i čuva Bog

U POGLEDU NJENOM

Osećam toplinu njene duše

strah košute na lepom licu tom

što skrovište ljubavi traži

da se skrije u srcu i u pogledu mom

U očima njenim vidim samo ljubav

kao talas što udara na lice moje

i bezbroj pitanja što plove na njemu

što odgovor traže, pred njom ko je

Želi da me razoruža pogledom

da me pogledom bez reči pokori

u srce nečujno da mi se uvuče

da me u njeno srce zauvek zatvori

Pustiću je da u moje snove uđe

da pregleda sve odaje tajne

sva pitanja što joj se u oku kriju

i sve što žele da vide njene oči sjajne

A onda ću je u moje srce zatvoriti

kad radoznala u zamku upadne sama

zaključaću je teškim vratima ljubavi

i ljubiti danima i godinama

SLIKAM TE MISLIMA

Mila moja slikam te mislima

da budeš najlepša slika na svetu

u nedrima da te skrivenu nosim

da budeš nalik najlepšem cvetu

Miris tvoje kose da me uvek opija

na licu da ti bude osmeh vedar i čio

radošću dušu da mi ozari lice tvoje

i pogled tvoj zanosni topao i mio

Sa lica da ti sunce obasjava dan

u očima samo duša da se oslikava

sa usana pesma ljubavi da se sluti

da me opija tvoja ljubav prava

Nevidljivom četkicom slikam te

crtam tvoje usne tople i rumene

i obrve tanke i vitke dva ukrasa

za oči zanosne što osvojiše mene

Ti si posebno umetničko delo

samo te ja mogu videti i gledati

sa sobom te uvek nositi i čuvati

beskrajno te voleti i nikom ne dati

Najlepša si i jedina žena na svetu

ti si moj anđeo jave i noći

čekam te ljubavi na pragu snova

čekam te, znam da ćeš mi doći

Da te tajnim stazama snova vodim

dok mi se slika pretvara u san

na kočijama od snova da plovimo

među zvezdama da čekamo novi dan

Da sakupljenim iskrama vasione

obojim lice tvoje i ukrasim kosu dugu

u bojama ljubavi da te okupam

dok cekam novi san i noć drugu

Voleo bih da ti poklonim sliku ljubavi

da je vidiš i gledaš u mojim očima

da postaneš moja java a ne san

da te ne tražim u dugim noćima

Da te obaspem ljubavlju čistom

sve noći da nam se vrate kao java

da snove u stvarnost pretvorimo

da me mirisom opija tvoja kosa plava

Nadam se da će svanuti i taj dan

da ugledam taj mali čuperak plavi

iz snova da mi u svet jave dođeš

da te grlim i ljubim u snu i na javi

BEZ SNA

Dežuram bez sna

očekujem da osunčan dan svane

da sunce s tobom u naš grad dođe

da odagna ove duge samotne dane

Čekam te da se sviješ u moje krilo

tvoje usne dugo me nisu ljubile

dugo nisam gledao tvoje oči mile

dođi dok me noći nisu ubile

Da li je ljubav naša još veća postala

u očima tvojim da li još vatre ima

da li će pogled tvoj srce da mi dirne

kad me vidiš i pogledaš njima

Daljina me truje svakog dana

želim da bude opet isto kao pre

samo se tebi nadam i o tebi sanjam

da prođu ovi dani, da zaboravim sve

Molim se da što pre vidim tvoje lice

dani kao godine, a ja se trudim

da bar na tren o tebi ne sanjam

anđele moj, bez tebe ću da poludim

TI SI ŽIVOT MOJ

Koliko puta sam te krišom gledao

sa najlepšim anđelima te upoređivao

a srce mi postajalo sve veće i veće...

ti si mi sve o čemu sam snivao

Samo kad prođem pored tebe

zapljusne me talas od ljubavi satkan

očara me tvoj smešak i pogled tvoj

tako ljubavi pun počinje nam dan

Na tvojim usnama je sav nektar

cvetova planinskih i cvetnih dolina

vrelina njihova opija mi dušu i telo

dok kroz telo struji ljubavi milina

Pogled je tvoj kao talas nežan i blag

uvek me poplavi toplinom duše

ta dubina njegova nežna i beskrajna

ukojoj se sva zla lome i ruše

U kosi njenoj zvezdice se skrivaju

u zlatnim talasima svetlost se igra

na rame kad mi se nasloni

i mirisom opije, srce zaigra kao čigra

U koraku njenom je iga ljubavi

igra svetlosti i talasa južnih mora

muzika vetrova što je u korak prati

sa mislima o njoj sviće mi svaka zora

Kada bi se ljubav brojevima merila

niko nebi našao takav broj

kojim bi se izmerila moja ljubav

jer ti si mi sve, ti si život moj

KRIV SAM

Kriv sam

kriv sam što sam te u zabludu doveo

što sam ti rečima raj opisao

iako tamo nikada nisam bio

Kriv sam što si zvezde tako nisko trazila

što na  prozorima sunca nije bilo

a čekala si da ti dušu ogreje

tako ozeblu i usmljenu

Kriv sam što si na stranputicu došla

što sam te muzikom varao

da za njom srećna kreneš

jer ti je dušu dirala i o sreći pevala

Kriv sam

što ti ne rekoh da je to bio njen plač

koji mami i opija dušu i telo

duboke rane još dubljim čini

Kriv sam za tvoju novu ranu

dušom sam je iskopao a nisam znao

kriv sam što sam o ljubavi pevao

a nikad je nisam nasao

Kriv sam

što si me pratila i mislima grlila

o ljubavi maštala patila i nadala

a samoća je postajala sve veća

Kriv  sam

što si moje pesme bez daha čitala

što sam u njima samo ljubav tražio

a tebe nesvesno ranio

Oprosti mi

BUĐENJE

U njenu kosu uplelo se sunce

na jastuku joj poruke piše

mirisom kafe budim je nečujno

dok sunce tragove snova briše

Ne odlaze lako snovi njeni

usnule oči sunce joj nežno budi

ljubim joj usne i lice  sneno

doj joj uzdah nadima grudi

Sunce se polako sa lica skloni

umesto noci dan je hvata

usnulim usnama ona me ljubi

vuče me sebi i grli oko vrata

Ustani anđele kafa te čeka

sunce je već na nebu visoko

dođi da zajedno more gledamo

da ti ljubim lice i usnulo oko

U POGLEDU NJENOM

Osećam toplinu njene duše

strah košute na lepom licu njenom

što u mislima skrovište ljubavi traži

da se skrije u srcu i u pogledu mom

U očima njenim vidim samo ljubav

kao talas što udara na lice moje

i bezbroj pitanja što plove na njemu

što odgovor traže, pred njom ko je

Želi da me razoruža pogledom

da me pogledom bez reči pokori

u srce nečujno da mi se uvuče

da me u njeno srce zauvek zatvori

Pustiću je da u moje snove uđe

da pregleda sve odaje tajne

sva pitanja što joj se u oku kriju

i sve što žele da vide njene oči sjajne

A onda ću je u moje srce zatvoriti

kad radoznala u zamku upadne sama

zaključaću je teškim vratima ljubavi

i ljubiti danima i godinama

KIŠNI DAN

Još jedan sumoran dan

samo kiša i oblaci

na ulici nigde nikog

ne odzvanjaju ničiji koraci

U polu tami sobe

samo tišina i ja

ostao sam bez reči

i bez sna

Ovaj dan je kao i ja

tužan i sumoran

samo mi  ona u mislima

od nje sam umoran

Gde li je sad

na kojoj je strani sveta

gde li je odnelo vreme

u čijem li naručju cveta

Čije je sada proleće

da li na istu ljubav miriše

istim mirisima opija

i ubija dok se za njom uzdiše

Opet mi se vrti po glavi

u misli mi ulazi

ttruje me u sumornom danu

iz glave mi ne izlazi

Gde god pogledam, ona tu je

na prozoru, na jastuku

kao sada da je tu

Gledamo se, drži me za ruku

Pred očima stare slike

I na njma njeno lice

anđeoski osmeh blag

ipogled nevernice

Tmuran je i težak ovaj dan

da je zaboravim Bogu se molim

a opet sebi priznati ne mogu

da u stvari još uvek volim