ZAGRLJAJ

 

Samo tišina govori dok nam se duše spajaju
dok mi neosetno  u srce i misli ulaziš
tvoje tragove u njima ostavljaš
dok svoje mestu u mom srcu pronalazis

U zagrljaju zaneseni lebdimo kao u snu
na oblaku ljubavi plovimo bez reči
muzika srca u grudima glasno odjekuje
i notama ljubavi vasionom  ječi

Tela nam se pretvaraju u jedno biće
opijen njom ne mogu ni reč izustiti
još čvršće je privijam uz sebe
ne mogu je iz zagrljaja pustiti

Dišem nju, dok me njene ruke grle
dišem ljubav njenu čistu i beskrajnu
dišem miris njenog vitkog tela
dok gledam kroz njenu kosu sjajnu

Opija me miris njene  duge kose
obraz mi njen ljubi dok usne ćute
duboki uzdah nadima joj grudi
dok se nežno privija uz moje skute

Telo mi jeno o ljubavi govori
jezikom lepote sa mnom trenutke deli
dok me njene usne nežno dodiruju
opijena iz zagrljaj  izaći ne želi

Njeno je lice lice najlepšeg anđela
njen pogled je kao talas ljubavi
usne njene  su otisak vatreni
koji ne može da se zaboravi

Njeno lice je kao sunčano proleće
na njemu osmeh kao najlepši dan
usne su joj  ruža rumena
njena lepota je kao nestvaran san

Dok mi ruž usana njenih po vratu piše
misli nam se u jednu želju pletu
postajemo jedna misao jedno biće
volim je sve više, volim je najviše na svetu