NOĆAS SAM TE TRAŽIO

     

Noćas sam te među zvezdama tražio

na mesečevom zraku svaku obilazio

na zvezdanim stazama te usamljen čekao

u bespuća mračna zalazio

Mesečina mi puteve osvetljavala

verno sam je pratio tražeći te

u skrivenim delovima  mojih snova

već umoran pretražio sam sve

Na jastuku sam te u snu tražio

očekujući tvoj osmeh i nežni dodir

toplinu sa tvojih usana vrelih

umesto svega samo se javi nemir

Evo i jutro već na prozor dođe

nestaju tragovi ove košmarne noći

budim se tužan i setan što te ne nađoh

a obećala si da ćeš mi u san doći

NA RAMENU

Na ramenu mi još noć spava

miris tvoje kose kao pučina

plete mi se po licu i oči zatvara

a pred očima mi samo tmina

Iz nje kao svetlost izranjaš

tihim glasom me sebi dozivaš

ljubavlju mi dušu moju opijaš

bez tebe ne mogu to dobro znaš

Postala si moja noć i moj dan

misao skrivena ispod kapaka

na mom ramenu sa mnom hodiš

i tajno me ljubiš iz tog mraka

Hodam i vidim samo tebe

pažljivo se od prepreka sklanjam

ja više normalan nisam

počeo sam i budan da te sanjam

MOŽE LI SE

U mislima te čuvam i volim bez reči

rečima ti ne bih mogao sve reći

kako opisati ono za šta je reči malo

može li se uopšte pisati o sreći

Može li se u reči smestiti duša

kako je opisati kad je svaka reč malo

u beskraju reči sve bi se izgubilo

a tvoje srce za moju ljubav ne bi znalo

Nikada ti ne bi stigao sve rečima reći

koliko se ljubavi i snova krije u meni

sve bi nestalo u velikom okeanu reči

namenjno najdražoj ženi

Zato te u mislima ljubomorno čuvam

volim te beskrajno i za tebe se molim

da ostaneš uvek ista u mislima mojim

zauvek da tevolim

NA STAROJ KLUPI

    

Na staroj klupi urezna srca i slova

prepliću se razni nadimci i imena

otisci ljubavi nekih prošlih dana

pečaćeni zakletvama za sva vremena

Bezbroj reči poljubaca i suza

prosutih kao biseri po daskama sivim

još odjekuju iz natpisa dubokih kao reči

bez tebe ne mogu da živim

Koliko je zalazaka sunca ispratila

koliko uzdaha i koliko velikih želja

koliko sreće u očima je videla

koliko prave radosti i veselja

Sedim na njoj kao nekada s tobom

kada bi bar mogla pustiti neki glas

možda bi mi mogla šapatom reći

da li se  još uvek seća nas

PUSTITE ME

Pustite me da spavam

Hoću u ovom snu da ostanem

da je gledam, da je nežno ljubim

na njenim grudima da nestanem

Nemoj te me ni zbog čega buditi

ostavite me da s njom snove snujem

na našim  stazama suncem obasjanim

da je u zagrljaju držim i milujem

Ostavite me kad vas molim

nemojte mi  prekidati  ovaj san

tako je  divan čaroban  i nestvaran

lepši nego najlepši  dan

Pustite me da spavam

hoću da upamtim svaki  njen deo

svaku  vlas  njene smeđe kose

hoću da je upamtim za život ceo

U MISLIMA

Dodiruješ me svojim mislima

miluješ mi  lice svojom  kosom dugom

vrelim  usnama  u meni  sećanja budiš

otvaraš mi srce zatvoreno tugom

Oboje se  se  u misao pretvaramo

plovimo  u njima zagrljeni  kao u snu

u  njima smo opet zajedno kao  nekada

sve je tako stvarno kao da si tu

Opet  nama  na licima osmesi  blistaju

sunce nam  obasjava  radosna lica

za ruke se držimo i beskrajem  letimo

srećni  i lagani kao ptica

Poželim da se ovaj san nikad ne završi

da te u mislima zauvek  volim i gledam

tvoje milo lice beskrajno da ljubim

i  nikad nikom da te ne dam

OBLAK SIVI

Na proplanku kao srna bila si

lepotom si opijala i bila deo naših radosti

sunce što me ljubavlju obasjavalo

bila si deo moje  mladosti

Na nebu se oblaci počeše skupljati

sunce sjajno bezobzirno zaklanjati

tebe od mene kriti i razdvajati

negde gde nikad za tebe neću znati

Daleko te odnesoše oblaci sivi

moćna sila sudbne što razdvoji nas

tvoje ruke još kroz oblake nazirem

kao poslednji zov za spas

I danas još uvek ne znam gde si

uspomne na tebe još su u meni žive

gledam sa proplanka na staze naše

i mrzim zauvek oblake sive

PTICE

Za sve su ptice krive

što su pevale na njenom prozoru

privukle me gledah u njih netremice

a onda se pojavi njeno  prelepo lice

Prhnuše i nestadoše u trenu

otvori se lagano malo prozorsko krilo

pojavi se devojka očiju divnih zelenih

ne videh nikad nigde lepših od njih

Pogledala me na tren pa zastala

na licu joj osmeh blagi zigrao

pogledom mi nemušte reči slala

zaljubih se u trenu da je samo znala

Sledećeg dana žurio sam u ulicu njenu

na prozoru već čekale su ptice

uzalud smo čekali niko nije prozor otvarao

zašto se ona nije pojavila nisam znao

Više je nisam na prozoru viđao

samo su ptičice na prozoru bile

nije se otvarlo staro prozorsko krilo

na njemu nije sjalo lice prelepo i milo

Ostadoše samo ptice i pogledi prazni

u mislima  slike njenog prelepog lika

koračam ulicom njenom sam umesto nas

negde u sebi kao da čujem njen glas

PORUKA

               

Noćas pišem poruku na tvom prozoru

otiskom mojih usana učvršćujem  je

da se nikad skinuti s njega ne može

kad je pričitaš da se raduje srce tvoje

Da u tvojim očima sreća zablista

misli da nam se u jednu spoje

a u grudima  uzdasi želje probude

da snovima plovimo milo moje

Da do zore u beskrajno daleko letimo

na usnama da nam ostanu tragovi noći

nemi svedoci naših poljubaca vrelih

i želja kad ćemo opet u novi san doći

Kada te sunce u zoru probudi

od naših prelepih snova nestane sve

na tvom prozoru još uvek pisaće

mila moja volim te

OBLAK BELI

Gledam kako oblaci beli plove

po njima mislima poruke ti pišem

žmurim i zamišljam nas na proplanku

vidim te kraj sebe i s tobom dišem

Zajedno gledamo u oblake bele

na njima poruke ljubavi moje i tvoje

knjiga pisana mislima i dušom

reči ljubavi što spajaju dvoje

Svaki put kad kad vidiš oblak beli

znaj da na njemu poruka neka piše

zažmuri i videćeš je srcem svojim

i znaćeš da duša moja sa tvojom diše

Na svakom oblaku bio crn ili beo

ma kakva poruku da na sebi donese

moje srce ostaje zauvek stobom

bilo gde da nas sudbina  odnese

TRAGOVI NA LICU

Niz njeno lice tiho slila se suza

ispod kapaka sve je neizgovoreno

u novu suzu se plaho petvara

iz srca izvire dok je još otvoreno

U duši nemoć za zauvek nestati

nadanja vežu u nove godine i dane

svi putevi na isto mesto uvek vode

u tugu duše sudbinom okovane

U pogledu duboko skriva se seta

nevdiljiva svakom oku i svakoj duši

samo slični njoj  mogu da je vide

da poznaju kad se duša ruši

Pogled joj prazan daljinom luta

sunce se već na počinak sprema

suze na licu kao nemo priznanje

da sve je nestalo ljubavi više nema

Sve se polako gasi i zauvek nestaje

duša joj traži ruku i reči ljubavi

toplinu pogleda i toplog zagrljaja

da je iz tuge zauvek izbavi

U ČARIMA SNA

               

Dodirnuo sam neka nova vremena

od kako je sretoh na zvezdanoj stazi

sa cvetovima mladosti u kosi

i korakom zanosnim  što gordo gazi

Izgubih se u njenom sazvežđu

za lepotom i čarima njenim pođoh

među zvezama samo nju uvek videh

na večnu stazu ljubavi za njom dođoh

U beskraju treperi  sreća i muzika zvezda

svetlosni  vodopadi  od  ljubavi  satkani

a svi putevi  nebeski  ljubavlju posuti

kao ukras za dušu i lek svakoj rani

Pratim je na njenoj zvezdanoj stazi

verno uz nju hodim da je nebi  izgubio

držim se  čvrsto za ruku i senku njenu

u nju sam se beskrajno zaljubio

U beskraju se izgubismo zagrljeni  i sami

prateći  svetlost i puteve  zvezde njene

vezan nitima  sna i ljubavnim žarom

nestadoh u njedrima čarobne žene

ZIMSKI VETROVI

Evo vetrovi zimski dolaze

zatrpaće snegom  stazu našu

i klupu staru ispod drveta

zadnji listovi još sa grana mašu

Sve će se u led pretvoriti

tebe nema, ostaje mi samoća

topline tvoje kraj mene biti neće

ubiće me čežnja i hladnoća

Gaziću duboki sneg

da ne ostane pusta naša staza

ostaće trgovi koji tebe traže

u vihorima hladnoće i mraza

Čekaću te kao rano proleće

kao sunce da mi obasjaš lice

da me ogreješ lepotom svojom

da te ljubim lepotice

NA TVOM LICU

Na tvom licu večito proleće

u očima sunce  bojama dušu dira

na usnama izvor ljubavi  teče

u glasu muzika božanska svira

U pokretu tvom lepota i sklad

u prostoru cvetna polja mirišu

svud se proleće večito prostire

ptice muzikom po oblaku pišu

Mesec u zasedi čeka noć

da te u snu miluje zrakom

da se lepote tvoje nagleda

pre nego otplovi  sumrakom

Penjem se mesečevim zrakom

da te u snu ljubim jer kraj mene nisi

kako te ludo ne ljubiti i voleti

kad samo jedna ti si

PRED IZLOGOM

Prolazim kao nekad njenom ulicom

na uglu još uvek stara prodavnica

na staklu i sad  odrazi likova naših

na njemu i sad vidim naša lica

Vidim naše srećne zaljubljene oči

naše grudi napete kao strune

radost i osmehe na licima našim

vidim poglede ljubavi pune

Njen lik me nikada ne napušta

osećam je uvek pored sebe tu

kao senka da me u stopu prati

deo je mene i uvek mislim na nju

Prolazim često njenom ulicom

uvek mislim o njoj najdražoj ženi

i sama pomisao na lepoti njenu

uzburka sve umeni

SAM U NOĆI

Korakom sporim gradom lutam

koračam sa senkom šo me prati
saputnica moja verna i nema
kroz noć me vuče i neda stati

 Koračamo zajedno sporo i dugo

vodi me besciljno ulicama starim
noć duga sve duža i crnja
hodam za vreme ne marim
 
U bekraj misli odlutale
smenjuju se brzo jedna za drugom
u svakoj si ti negde skrivena
u mom srcu okovanom tugom
 

Lutam besciljno guv i nem

samoća pokazuje svoju moć
bez tebe san na oči ne dolazi
dal’ će ikad proći ova noć

MIRIŠE JUTRO

Kroz prozor se tiho uvuče zrak

miluje joj lice i nežno je  budi
na licu osmeh jedva primetan
miriše jutro na njene grudi

 Duboki uzdah

da zaroni duboko u novi dan
oči snene još na pragu snova
miriše jutro na najlepši san

 U očima iskra sunca sja

probuđene lagano se kreću
raširene ruke grle novi dan
jutro miriše na sreću

Ptica poj, jutarnji pozdrav
u očima snenim nestade san
zablista lice na zracima sunca
na ljubav miriše ovaj dan

AKO SI TUŽNA

Ako si setna i tužna

Ili ti bahati dušu rane

ne zaboravi da sam pored tcbe

nasloni se namoje rame

U mislima ćeš me uvek pronaći

biću sklonište i utočište tvoje

gde se možeš skloniti od svih

u dubinama duše moje

Čuvaću te od svega

od ružnih misli od svakog zla

samo zažmuri i seti se mene

seti se da te beskrajno volim ja

Široko je krilo moje

u zagljaju ću te od svega braniti

čuvaću te i od zla skloniti

ljubavlju te mojom hraniti

Ja sam misao što te svuda prati

i ako te za ruku nikad neću držati

svaki put kad pomisliš na mene

biću pored tebe i tićeš to znati

SAM U NOĆI

Korakom sporim gradom lutam

koračam sa senkom šo me prati

saputnica moja verna i nema

kroz noć me vuče i neda stati
 

Koračamo zajedno sporo i dugo

vodi me besciljno ulicama starim

noć duga sve duža i crnja

hodam za vreme ne marim
 

U bekraj misli odlutale

smenjuju se brzo jedna za drugom

u svakoj si ti negde skrivena

u mom srcu okovanom tugom
 

Lutam besciljno guv i nem

samoća pokazuje svoju moć

bez tebe san na oči ne dolazi

dal’ će ikad proći ova noć

NOĆAS

Noćas mesec tužno sija

skriven iza oblaka putuje tiho

svita zvezdana tiho ga prati

kroz mutno nebo ne vidi ih niko

Sve je tako sumorno i mačno

svuda su neki čudni zvuci

kao pakao da se iz sna  budi

dopiru od nekud duše jauci

Na nebu više ni jedne zvezde

kroz kosti se uvlači hladnoća

samo se aveti polako bude

hrana im je tuđa samoća

A tako sam verovao da ćeš doći

mesec je noćas zbog tebe plakao

sa mnom  te je čekao pa odustao

u duši mi je ostao pakao

Noć  je crna i hladna

sve je tako sumorno i ružno

bez tebe sve je samo praznina

noćas sve mi je tužno

NA MESEČINI

Zagrljeni u senci borova na obali

na staroj klupi pletemo snove

mesečininu u njedrima tražimo

u čarima prelepe noći ove

U grudima talase skrivamo

u ritmu srca da se zaljulja brod

mesečevom stazom da zaplovi

dok gledamo zvezdani  svod

U očima nam iskre ljubavi gore

dok pogledima po zvezdama pišemo

vatrenim poljubcima žeđ gasimo

dok kao jedno dišemo

Zamišljamo želje velike kao nebo

u sebi se za svaku molimo

da zajedno zauvek budemo

i da se beskrajno volimo

Mesec se bliži kraju svog puta

zvezde blede i ova noć će proći

poljubiću te na mila na rastanku

da ostanu tragovi ove noći

MEĐU JELAMA

Lutam proplancima besciljno i setno

svaka travka i svaki cvet na tebe miriše

sve me na tvoje rskošne grudi podseća

dok duša za tobom uzdiše

U oblaku nazirem tvoj nežni lik

u vetru čujem tvoj umilni glas

u spletenim  granama borova i jela

vidim samo nas

Nedostaje u ovoj lepoti tebe deo

tvoj osmeh i prelepa tvoja oka dva

kao dva jezera planinska sjajna i bistra

Prelepa zelena koja volim ja

Grlim borove i jele umesto tebe

na njihovoj kori poruke ostavljam

vezujem nade i želje u čvorove male

i ako doći nećeš to dobro znam

NA PUTU TVOM

Na tvom putu našao sam se

slušajući muziku duše tvoje

opijen harmonijom božanskom

opilo se srce moje

Oprosti što uđoh u tvoje snove

sa muzikom nekom drugom

tebi dalekom i nepoznatom

jer moje srce svira s tugom

Samo sam poželeo srećan biti

žmureći slušati harmoniju sreće

sanjati neke prelepe snove

šo meni nikada doći neće

Evo još tren pa ću otići

samo da čujem zadnju notu

sa usana tvojih kako se razleže

najlepša muzika u životu

Oprosti što ti uzeh mir

nezvanom gostu u životu tvom

što za trpezu ljubavi zasede

oprosti molim te srcu mom

LETNJA NOĆ

Noć tiha letnja

zvezde sjajne kao anđeli u kolo spleteni

uz muziku nebesku kolo večito vode

harmonijom ljubavi opijaju me

i bude sve u meni

Noć tiha letnja

u ovoj noći ti mi nedostaješ

da zajedno pletemo naše najepše snove

muzikom božanskom da se pojimo

da postanemo deo divne noći ove

Noć tiha letnja

samo o tebi mislim i prizivam te sebi

sa zvezdama razgovaram i s njima dišem

nadanja i čežnje njima saopštavam

po mesecu srcem pišem

Noć tiha letnja

sakupljam iskre zvezdica sjajnih

da ukrasiš njima tvoje belo lice

da zasijaš poput najsjajnije zvezde

moja lepotice

Noć tiha letnja

mislima ti dugo dugo pismo pišem

u njemu zvezdani prah da se ne igubi

šaljem ti pismo po mesecu

u njemu te moje srce beskrajno ljubi

GOLUBICA

Nadao sam ti se tog predvečerja

kad sunce na zalasku razlije boje

i hoizont okuje žutim zlatom

čekao sam da ugledam lice tvoje

Čekao sam korak da ti čujem

i poznat mi zvuk tvojih potpetica

kroz sumrak kako lagano mi prilaziš

sa osmehom s tvoga lica

Osluškivo sam zvukove oko mene

nebi li mom nadanju došao spas

da ugeldam tvoje prelepo lice

da se kroz sumrak začuje tvoj glas

Nade  moje uzalud behu

raspršiše se u sumraku kud koja

seta se duboko u dušu uvukla

nedostaješ mi golubice moja

LEPTIR

Leptir sam na livadi prelepoj cvetnoj

nektarom sa napijam sa najlepšeg cveta

sa tvojih usana ljubavlju se pojim

ukrasu livade ove i ovoga sveta

Ti si moj najlepši i najdraži cvet

zamka si svih pogleda i želja mojih

miris ljubavi širi se sa tvojih latica

dok se nektarom pojim sa grudi tvojih

Na sucu blistaš kao kao zlato

svetlost si i ukras što je dade Bog

lepota koja opija za sva vremena

dok se ljubavlju pojim iz pogleda tvog

Lepota tvoja neda mi da poletim

na drugim cvetovima da se nektarom pojim

da obilazim druge livade prelepe cvetne

vežeš me zanosnim mirisima tvojim

U lepoti ovog suncanog dana

samo tvoju vrelu ljubav osećam na sebi

toplinu poljubaca i grudi raskošnih tvojih

mila moja  umreću na tebi

U SENCI BOROVA

Prolazim našom starom stazom

borvi mirišu opojno kao nekada pre

u senci rastinja još je skrivena  klupa

na kojoj smo od svih skrivali se

Cvrčci i sad pevaju našu pesmu

kao nekada kad smo se ovde krili

ljubili se i zaljubljeno u oči gledali

i beskrajno srećni bili

Na klupi još su urezana slova

sedim i grlim tvoje prazno mesto

u mislima si sa mnom kao nekad

kada smo ovde dolazili često

Šaljem ti mislima moju ljubav

prizivam te mila meni u zagrljaj

da se opet nađemo na ovoj klupi

još uvek te volim znaj

POGLED TVOJ

Zaljubljujem se u tebe

u tvoje oči čarbne i snene

u tvoje poglede pohotne i zanosne

kada god pogledaš  u mene

Na tebi sve je vatreno i vrelo

srce se tvojim pogledima mori

željama pustim odoleti ne može

želi na tebi da izgori

Samo si ti ispred mene

u svakom trenu ti si tu

tvoj lik me svuda u stopu prati

vidim te lepoto i u snu

Ti si moj lepi anđeo

lepota što mi dušu blaži

želja moja uzaludna i večita

koju srce jedino traži

Zaljubljujem se u tebe

svakim danom sve više te volim

daljina postaje dželat moj

nikada neću da te prebolim