Na staroj klupi urezna srca i slova
prepliću se razni nadimci i imena
otisci ljubavi nekih prošlih dana
pečaćeni zakletvama za sva vremena
Bezbroj reči poljubaca i suza
prosutih kao biseri po daskama sivim
još odjekuju iz natpisa dubokih kao reči
bez tebe ne mogu da živim
Koliko je zalazaka sunca ispratila
koliko uzdaha i koliko velikih želja
koliko sreće u očima je videla
koliko prave radosti i veselja
Sedim na njoj kao nekada s tobom
kada bi bar mogla pustiti neki glas
možda bi mi mogla šapatom reći
da li se
još uvek seća nas
Нема коментара:
Постави коментар