Za sve su ptice krive
što su pevale na njenom prozoru
privukle me gledah u njih netremice
a onda se pojavi njeno prelepo lice
Prhnuše i nestadoše u trenu
otvori se lagano malo prozorsko krilo
pojavi se devojka očiju divnih zelenih
ne videh nikad nigde lepših od njih
Pogledala me na tren pa zastala
na licu joj osmeh blagi zigrao
pogledom mi nemušte reči slala
zaljubih se u trenu da je samo znala
Sledećeg dana žurio sam u ulicu njenu
na prozoru već čekale su ptice
uzalud smo čekali niko nije prozor otvarao
zašto se ona nije pojavila nisam znao
Više je nisam na prozoru viđao
samo su ptičice na prozoru bile
nije se otvarlo staro prozorsko krilo
na njemu nije sjalo lice prelepo i milo
Ostadoše samo ptice i pogledi prazni
u mislima
slike njenog prelepog lika
koračam ulicom njenom sam umesto nas
negde u sebi kao da čujem njen glas
Нема коментара:
Постави коментар