Korakom
sporim gradom lutam
koračam
sa senkom šo me pratisaputnica moja verna i nema
kroz noć me vuče i neda stati
noć duga sve duža i crnja
hodam za vreme ne marim
U bekraj misli odlutale
smenjuju se brzo jedna za drugom
u svakoj si ti negde skrivena
u mom srcu okovanom tugom
Lutam
besciljno guv i nem
samoća
pokazuje svoju moćbez tebe san na oči ne dolazi
dal’ će ikad proći ova noć
Нема коментара:
Постави коментар