Prolazim kao nekad njenom ulicom
na uglu još uvek stara prodavnica
na staklu i sad
odrazi likova naših
na njemu i sad vidim naša lica
Vidim naše srećne zaljubljene oči
naše grudi napete kao strune
radost i osmehe na licima našim
vidim poglede ljubavi pune
Njen lik me nikada ne napušta
osećam je uvek pored sebe tu
kao senka da me u stopu prati
deo je mene i uvek mislim na nju
Prolazim često njenom ulicom
uvek mislim o njoj najdražoj ženi
i sama pomisao na lepoti njenu
uzburka sve umeni
Нема коментара:
Постави коментар