GOLUBICA

Nadao sam ti se tog predvečerja

kad sunce na zalasku razlije boje

i hoizont okuje žutim zlatom

čekao sam da ugledam lice tvoje

Čekao sam korak da ti čujem

i poznat mi zvuk tvojih potpetica

kroz sumrak kako lagano mi prilaziš

sa osmehom s tvoga lica

Osluškivo sam zvukove oko mene

nebi li mom nadanju došao spas

da ugeldam tvoje prelepo lice

da se kroz sumrak začuje tvoj glas

Nade  moje uzalud behu

raspršiše se u sumraku kud koja

seta se duboko u dušu uvukla

nedostaješ mi golubice moja