BURA

Sa ove hridi tebe sam željno dozivao

uz talase bučne  molitve u nebo slao

prizivao te u život moj i u moje snove

molio se i nadao u samoći i plakao

I sada u nebo duge molitve šaljem

čekam nebi li se nebesa  otvorila

da te negde u njima prelepu ugledam

nebi li se ispred mene  stvorila

Kada se budeš pored obale šetala

i čula zvuke što ih svira neka carobna struna

grudi će ti se same od sreće nadimati

osetićeš da ti je duša puna

To te je bura umesto mene ljubila

pramenove kose po licu ti nosila

šaputala ti najnežnije reči

i pozdrave od mene donosila

A ti nisi znala