Zagrljeni
u senci borova na obali
na
staroj klupi pletemo snove
mesečininu
u njedrima tražimo
u
čarima prelepe noći ove
U
grudima talase skrivamo
u
ritmu srca da se zaljulja brod
mesečevom
stazom da zaplovi
dok
gledamo zvezdani svod
U
očima nam iskre ljubavi gore
dok
pogledima po zvezdama pišemo
vatrenim
poljubcima žeđ gasimo
dok
kao jedno dišemo
Zamišljamo
želje velike kao nebo
u
sebi se za svaku molimo
da
zajedno zauvek budemo
i
da se beskrajno volimo
Mesec
se bliži kraju svog puta
zvezde
blede i ova noć će proći
poljubiću
te na mila na rastanku
da
ostanu tragovi ove noći
Нема коментара:
Постави коментар