Još jedan sumoran dan
samo kiša i oblaci
na ulici nigde nikog
ne odzvanjaju ničiji
koraci
U polu tami sobe
samo tišina i ja
ostao sam bez reči
i bez sna
Ovaj dan je kao i ja
tužan i sumoran
samo mi ona u mislima
od nje sam umoran
Gde li je sad
na kojoj je strani sveta
gde li je odnelo vreme
u čijem li naručju cveta
Čije je sada proleće
da li na istu ljubav
miriše
istim mirisima opija
i ubija dok se za njom
uzdiše
Opet mi se vrti po glavi
u misli mi ulazi
ttruje me u sumornom danu
iz glave mi ne izlazi
Gde god pogledam, ona tu
je
na prozoru, na jastuku
kao sada da je tu
Gledamo se, drži me za
ruku
Pred očima stare slike
I na njma njeno lice
anđeoski osmeh blag
ipogled nevernice
Tmuran je i težak ovaj
dan
da je zaboravim Bogu se
molim
a opet sebi priznati ne
mogu
da u stvari još uvek
volim
Нема коментара:
Постави коментар