PRVA LJUBAV

  

U koraku misli sabiram, pogled luta

hodam besciljno kao da nisam tu

gledam prolaznike  preko puta

a onda slučajno ugledah nju

Slutim poznato mi  je to lepo lice

negde u meni postoji neki trag

nešto lepo što me podseća na nju

i taj njen pogled drag

Seti se, u mislima govorim sebi

da li je moguće to ne znati

tako nešto se ne zaboravlja

zbog takve se lepote pati

Gledam je, i ne mogu da se setim

već  sam se u mislima izgubio

dane i godine u sebi uzalud prevrćem

odakle mi misao da sam je ljubio

Zašto mi je sve tako poznato

tako mi je bliska i znana

a opet osećam da je sve tako tužno

kao da mi je na duši neka rana

Gledam a ne vidim više ništa

mislima gledam i razmišljam

nigde traga da nađem o njoj

eto, opet sam ostao sam

A onda mi divna misao dođe

postade mi jasna sva mora ova

odkud zajedno lepo i tužno

to je jedina žena iz mojih snova

Koračam dalje kao u snu

u prikrajke se sa puta sklanjam

idem ne znam kud, idem za njom

sada je u budan sanjam