Budi ptica pa mi doleti,
na grudi mi se spusti
da ti u očima vidim svu
lepotu što si prošla
svu ljubav što si na
srebrnim krilima donela
dok si moje nebo tražila
i u naručje mi došla
Poleti anđele moj u
daljine daleke i plave
preko planina i mora,
napuni dušu lepotom
u očima sunce donesi, da
u njima ljubav sja
nadahni moje nebo
ljubavlju i životom
Na planinskom jezeru se
odmori i okrepi
u odsjaju njegovom možda
vidiš i mene
dok se ogledaš i umivaš
belo lice biću tu
gledaću te kroz suze u njemu
prolivene
Na proplancima čekaće te
najlepše cveće
kroz mirise i ljubav
njihovu ćeš srećna leteti
muziku livada i planina
sobom ćeš doneti
i puna svetlosti i
ljubavi na moje grudi sleteti
Čekam te ljubavi i oblake
molim i rasterujem
da te sunce doprati, da
ugledam lice tvoje
krila srebrna da ti
pomilujem i lice poljubim
dok slećeš umorna i
srećna u naručje moje
Čekam te a ne znam hoćeš
li mi ikad doći
hoće li te vetrovi
sudbine ikad ovamo dovesti
hoće li proplanci uzalud
cvećem okićeni biti
hoće li oblaci otići,
hoću li život sam provesti
Нема коментара:
Постави коментар