Ne čuje se više glas tvoj iz daljine
vetar mi tvoje pozdrave ne donosi
samo tišina duboka, nema vetra u kosi
nema glasa od koga mi oko sine
A grudi od radosti i sreće da puknu
samo se seta u dušu nečujno uvukla
nebi li je tiho otrovala i dotukla
neda grudima ni da jauknu
Čekam vetar da mi zaigra po kosi
da mi donese miris i glas tvoj, i što ga već nema
il' tvoja šaputanja nekom drugom nosi
Možda obraz tvoj na tuđem ramenu drema
ili mene samo ljubomora truje i
oči mi zatvara
sigurno se tvoje srce u posetu meni sprema
Нема коментара:
Постави коментар