Kad tmurni
oblaci sa istoka krenu
i usput zemlju željama zalivaju
svojim suzama gradove umivaju
znam da poruku mi donese
njenu
S’vetrom i kapima
što mi po licu liju
oči zatvaraju i do daha ne daju doći
i teraju me da ćutim i slušam ove noći
a oni
će mi reći šta njene poruke kriju
A znam
da je tužna jer Sunca s’njima nema
uzalud
u daljinu svi pogledi tužni i sneni
Sve je
bez Sunca i novo nevreme se sprema
Samo kiša i vetar
kao duboki uzdasi njeni
kao
knjiga nemuštim jezikom pisana
skrivena ljubav u jednom srcu, u jednoj ženi
Нема коментара:
Постави коментар