Draga moja zabljesno te zrak svetlosti
usamljena si dugo u mrklom mraku bila
zato si tako rukama oči i lice skrila
bojiš se i skrivaš od
života i radosti
Tvoje je srce neko odavno otrovao
u njemu se više ni jedna ljubav ne piše
Ti dobro znaš da za njega leka nema više
i da je uzalud svaka ljubav ma ko ti je dao
Na tvojim usnama više poljubaca nema
samo na tren
zaiskri ponekad želja u oku
kao vatra što se na večnu tamu sprema
Žalim te draga moja i osećam bol duboku
što ti melemi moje duše pomoći ne mogu
i što ćeš ostati samo lepa slika u mom oku
Нема коментара:
Постави коментар