PARFEM

Na stočiču zaboravljena flašica parfema

mirisni trag njen u žurbi zaboravljen

meni kao uspomena tu ostavljen

da mi miriše na nju kad je nema

I sad osećam miris njenog zanosnog tela

dani prošlosti kroz sećanja naviru

a onda opet bez traga u stvarnosti umiru

i brišu slike kako me je nekada volela

Pitam se da  li još uvek koristi isti parfem

da li je još uvek onako lepa kao anđeo

sa pogledom koji reči oduzima i tela svaki deo

i zbog koga se na trenutak ostaje nem

Još uvek pamtim predivnu figuru njenu

da li još uvek ima rupice na licu kad se smeje

i veseli i vedri osmeh kao da sunce greje

pitam se da li još uvek volim istu ženu