SENKA

Budan sam a noć je odmakla daleko

san mi ne dolazi a misli me tebi vode

kao  noćna senka lutam kvartom tvojim

žurim da te nađem pre nego Mesec ode

Da zavirim samo na čas kroz prozor tvoj

da ti usne dodirnem i poljubim u snu

pokrivač da ti vratim na njegovo mesto

da me osetiš kraj sebe i ako nisam tu

Evo Mesec  me već poziva na put

prošlo je vreme senki  budi se dan

ljubim te na rastanku  brzo i nežno

pre nego se vratim u moj san

Čekaće me Mesec  i sutra i pozvati sebi

sa  senkama njegovim opet ću ti doći

prozor tvoj ću pronaći i tiho otvoriti

kraj tebe biti i ljubiti te cele noći