KOŠUTA

Prilaziš mi oprezno kao košuta sa strahom

plašiš se da u meni negde zlo ne spava

skriveno iza umilnog glasa i slatkih reči

otrov za srce tvoje što ga skriva kosa plava

Plašiš se strela u očima i pogleda skrivenog

naglih pokreta  i preglasnog  razgovora

odela prostog sirotinjskog  i neuglednog

al' nešto te ipak vuče u blizinu toga stvora

Ne plaši se mene,zlo je teško  i  izdaleka zaudara

sa sotonom u dvoru  biva gde nikad ne zalazim

u skrivenom pogledu Ja skrivam svoj strah

u glasnom razgovoru hrabrost pronalazim

Da  te mogu tako krhku i nežnu na grudi  priviti

da se ne povrediš o  moje muške navike i sujete

da možemo zauvek zaljubljeni  biti  i voleti se

Kao par golubova kad srećni u nebo uzlete