Na ovom izvoru sam te nekad
čekao
gledao niz stazu kamenu kada ćeš naići
skupljao hrabrost u sebi
da ti mogu prići
da bi ti tajne srca svoga
rekao
Gledao u prelepe haljine
tvoje
onako lepe I mirisne da
čula uživaju
u nabore na njima što te
skrivaju
da ih zauvek upamti srce moje
O kako si mi krasna
uspomena
iz mladosti biser sačuvani
podsećaš me na prošla
vremena
I sad mi nedostaju ti
sretni dani
i Ti kao ljubav i najdraža
žena
kao reč i kao lek na mojoj
rani
Нема коментара:
Постави коментар