Evo mi dani prolaze, mračni i dugi
od tebe ni glasa,ne znam da li
ćeš doći
da li će ovo uzaludno nadanje ikada proći
da'l ću te ikad videti, ili te ljubi neko drugi
Sve su mi noći uvek slične košmarne priče
u svakoj si ti i u svakoj negde
nestaneš
skrivaš se uporno i nikako da prestaneš
da me moriš, a noći činiš da jedna na drugu liče
Možda se ovako lagano ludim postaje
kad reči zamiru i nestaju, i nema ostaju usta
kad od svega samo bleda senka ostaje
i kad me konačno ubije ova nada pusta
sve se u meni sledi i zauvek okameni
ostaće samo tragovi tvojih mednih usta
Нема коментара:
Постави коментар