ČINI MI SE

Evo počinje  jesen vlažna i sumorna

na drveće i našu stazu pala  je slana

kao posuti prah, njena je svaka grana

sve je njeno, i ova moja duša umorna

Od  čekanja i nadanja,  prohujalih  leta

od pepela sagorelih  želja i uspomena

dana sretnih kad  me je volela jedna žena

i lutanja kroz  život tražeći je na kraj sveta

A'l  uzalud vreme, godine i prosuti dani                                        

kad  nigde  nema takve ljubavi  više

da  lek i melem bude mojoj rani                                                                                                      

Mojoj  duši što za njom još čežnjom uzdiše

u hladnim noćima ove jeseni  sumorne

čini  mi se, nikad  je neću naći više