Na njenom prozoru uvek je cveća bilo
sunce se u njemu ogledalo svakog jutra
ljubilo ga i ljubavlju kitilo za novo sutra
da bude lepo kao njeno lice milo
Mirisi opojni širili su se svuda neosetno
dozivali je sebi neodoljivim čarima
kao leptir najlepši da bude na njima
da joj zasija lice ljubavlju veselo i sretno
Zastajao sam često ispod tog prozora
na njemu više nikakvog cveća nema
na njega više ne sleće rumena rana zora
Samo prošlost na njemu sada drema
odvela je ljubav negde daleko pored mora
na tom starom prozoru više lepote nema
Нема коментара:
Постави коментар