Još negde u etru treperi njen
glas
njenj smeh kao najlepša
muzika
u pogledu mi ostao prelepi lik
njen
nevidljiva uspomena kao slika
Sve je samo neko prošlo vreme
oblaci zaborava polako dolaze
samo će ožiljci zauvek
ostati
oni nikad ne prolaze
Prolazim poznatom mi stazom
stara klupa još je na mestu
starom
zastanem a u mislima slike
se množe
poželim da je ljubim istim
žarom
Krenuo bih a nešto me nazad
vuče
da sednem i uživam u pogledu
tom
kao nekad kad smo zalaske
gledali
da bar u mislima budem sa
njom
Нема коментара:
Постави коментар