Samo pogled je dovoljan za tišinu
njena lepota čini suvišnim sve reči
duboki uzdah
nemi vapaj prirode
za muzikom tela što dušu leči
U polutami labud beli kao biser sja
plovi i zalazi u sve rukavce moga bića
u neostvarene
i tajne snove zalazi
opija me pojavom bez reči i bez pića
Svetlošću se čulima poigrava
muzikom opija i na krilima me nosi
u mislima
sa njom da zaplovim
dok se spektar preliva na njenoj kosi
Na njenom licu osmeh širok i blag
lepotom labudice opija i pleni
ključevima tajnim srca otključava
večeras je srce
otključala meni
Нема коментара:
Постави коментар