Na putu u
beskraj sustigoh je
imala je
divnu dugu crnu kosu
nagovarah
je da siđemo sa tog puta
da
zaustavimo vreme bar na čas
da pusti
srce u mašti da luta
Nagovarah
je putujući kroz vreme
da veruje
u ljubav zagrli me i zatvori oči
da bar na
trenutak zaustavimo sve
tu
pokretnu traku što sve zauvek odnosi
da ništa u
mojim mislima nema osim nje
Još je
zanesenu držim čvrsto u zgrljaju
opijeni u
kaspsuli ljubavi plovimo začarni
na večitoj
pokretnoj traci od vremena
u beskraj
ko zna gde u nepoznatu svetlost
u srce
vasione gde se krije tajna njena
U beskraju
zvezdanih šarenih okeana
kao trun
na pučini plovi kasula u večnost
i sve
dublje zalazi u vasionu u njedra njena
u kapsuli
od ljubavi ostaćemo zagrljeni
ostaćemo
zajedno za sva vremena
Нема коментара:
Постави коментар