nadolaze kao bujica brzog potoka
guše me u sporim otkucajima srca
dok nevidljive naviru iz tužnog oka
Moje suze su tužna knjiga
iz koje se prosipaju misli i reči
i ranjena duša prosuta kao biseri beli
koju nema ko da leči
Jaruge su svuda po meni iskopane
dugim danima tuge, o moja rano
po licu, po duši, po mislima mojim
a srce umorno raskopano
Moje su suze kao prosjaci
gladni i žedni topline i čiste ljubavi
skuta toplog i nežnih reči
al nema nikog da ih izbavi
Ruke na čelu pogled skrivaju
skrivaju setu i tuge breme
dok nevidljive suze jarke kopaju
misli putuju kroz prošlo vreme
Moje su suze kao sećanja
sve ih je manje polako nestaju
u beznađu vremena gube se
a nade u meni ne prestaju
Dani su mi postali kao noć
sve su mi duži i nikad im kraja
u njima sunca nikada nema
kao u očima mojim, bez iskre i sjaja
Moje su suze nevidljive
zato u mojim očima tuga spava
pogled umoran i dalek kao da čeka
da se pojavi ona prava
Нема коментара:
Постави коментар