u sećanjima u snovima, u samoći
u susretima prošlim i dalekim
u mladosti i danima bez noći
Tražim te u mislima
prizivam te u naručje moje
u naše snove neostvarene
u naš svet, samo za nas dvoje
Vreme je nam je srušilo sve
odneo te život negde daleko
obećanja su postala otrovni lek
već te je ljubio drugi neko
Još na obali gledam zalazak sunca
sa njim odlaze i misli moje o tebi
gledam u beskraj i u sebi tiho patim
u mislima te ljubim i dozivam sebi
Još verujem u ljubav i u novi dan
u lepotu i sreću o kojoj se sanja
još verujem u skrivenu ljubav tvoju
možda se setiš svojih obećanja
Нема коментара:
Постави коментар